Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Duhovski utorak,dan kada je 3000 ljudi poverovalo i krstilo se.U nastavku današnjeg članka smo za Vas preneli običaje i verovanja koja važe za današnje crveno slovo..
- Duhovski utorak, treći dan velikog hrišćanskog praznika poznatog pod nazivima Duhovi, Trojica ili Silazak Svetog Duha na Apostole, danas obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici. Ovaj praznik se slavi pedesetog dana nakon Uskrsa i desetog dana nakon Spasovdana, i važi za jedan od najznačajnijih trenutaka u liturgijskom kalendaru.
Duhovi simbolizuju rođenje hrišćanske crkve, budući da se tada, prema predanju, Sveti Duh u vidu ognjenih jezika spustio na apostole i dao im dar govora i propovedanja. Zbog toga se ovaj praznik još naziva i Trojičin dan, jer proslavlja Svetu Trojicu – Boga Oca, Sina i Svetoga Duha. I danas, kao i prethodna dva dana praznovanja, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, što znači da se preporučuje posvećivanje duhovnim vrednostima i izbegavanje teških poslova.
- Verovanja naroda duboko su ukorenjena u ovaj praznik. Prema tradiciji, na Duhovski utorak ne bi trebalo postiti. Smatra se da će osoba koja se odluči za post na ovaj dan imati poteškoće i lošu sreću tokom godine. Upravo zbog toga, obroci na ovaj dan bivaju bogati i svečani, a trpeza je okupljanje porodice i znak zahvalnosti i radosti.
U periodu oko Duhova, narod veruje da su prisutne moćne, duhovne energije. Mnogi vernici posećuju manastire i svetinje u ovom vremenu, nadajući se oprostu grehova, ali i tražeći duhovno isceljenje ili pomoć u bolesti. Naročito se preporučuje da se iz manastira ponese osveštana vodica, za koju se veruje da donosi mir, harmoniju i zdravlje u dom. Ova voda se čuva pored ikona, a koristi se tokom molitvi i u teškim trenucima kao vid duhovne podrške.
- Ovaj običaj datira još iz vremena prvih hrišćana, koji su ga nasledili od starozavetnog jevrejskog naroda. Jevreji su na praznik Pedesetnice kitili svoje domove i bogomolje granjem i zelenilom, podsećajući se na vreme kada su primili deset Božjih zapovesti preko proroka Mojsija, kao i na svoj boravak u pustinji nakon izlaska iz Egipta. Tada su živeli u privremenim kolibama od lišća i granja, što je ostavilo traga i na kasnijoj hrišćanskoj simbolici.
I danas, vernici u hramovima pletu venčiće od trave i bilja, koje potom nose svojim domovima. Venčići se obično postavljaju pored ikona i kandila, a neki ih drže i u automobilima ili torbama, kao amajlije koje simbolišu Božju zaštitu i blagoslov. Ti venčići, napravljeni tokom Duhova, čuvaju se čitavu godinu jer se smatra da imaju blagotvornu i zaštitnu moć.
- Duhovski praznici, osim duhovne snage, obiluju i bogatim simbolima i tradicijama koje se prenose s kolena na koleno. To je vreme koje podseća na važnost zajedništva, molitve, duhovne obnove i povezivanja sa korenima vere. Vernici na ove dane ne dolaze samo da bi prisustvovali liturgijama, već i da bi se podsetili na važnost duhovnih vrednosti u svakodnevnom životu.
U suštini, Duhovski utorak nas poziva da oslušnemo tišinu duše, otvorimo srce Svetome Duhu i potrudimo se da u svojim životima pronađemo više razumevanja, vere i unutrašnjeg mira. To je praznik svetlosti, nadanja i duhovnog buđenja koji, iako ukorenjen u starim vremenima, i danas ima snažnu poruku i značenje.
