Srpska Pravoslavna Crkva i vernici danas obeležavaju dva velika svetca i Crno slovo.U nastavku saznajte nešto jako bitno vezano za Svete apostole Vartolomeja i Varnava te obratite pažnju na par stvari koje ne smete raditi danas..
- Priča o Svetom Vartolomeju, jednom od apostola, duboko je ukorenjena u hrišćanskoj tradiciji i narodnom predanju, naročito među vernicima pravoslavne vere. Njegova misija, ispunjena hrabrošću, stradanjem i čudesima, ostavila je snažan pečat, ne samo kao religijski primer, već i kao simbol borbe svetlosti protiv tame. Zajedno sa apostolom Filipom, njegovom sestrom Marijamom i povremeno sa Jovanom Bogoslovom, Vartolomej je neumorno širio hrišćansku veru kroz mnoge zemlje.
Njihovo propovedanje počelo je na tlu Male Azije, nastavilo se u dalekoj Indiji, a kulminaciju je imalo u Jermeniji, gde je apostol položio svoj život za veru. Jedan od najpotresnijih i najupečatljivijih događaja iz njihove misijske delatnosti desio se u Jerapolju. Tamo su, prema predanju, molitvom uništili zmiju koju su lokalni pagani smatrali božanstvom. Taj čin, koji je za mnoge bio dokaz istinitosti njihove vere, istovremeno je izazvao i bes naroda. Još jedno čudo se vezuje za isti grad – povratak vida čoveku po imenu Stahije, koji je bio slep četiri decenije.
- Zbog sve većeg uticaja koji su imali, Filip i Vartolomej su uhvaćeni i podvrgnuti mučenju. Oba apostola su razapeta – Filip je preminuo, dok je Vartolomej preživeo. Tokom njihovog stradanja dogodio se i zemljotres, što su mnogi protumačili kao božanski znak. Uplašeni narod požurio je da ih oslobodi, ali Filipu nije bilo spasa. Vartolomej je potom nastavio svoju misiju i stigao do Indije, gde je preveo Jevanđelje po Mateju na lokalni jezik, omogućivši širenje vere među tamošnjim narodom.
Njegova poslednja misijska stanica bila je Jermenija, gde se, prema predanju, suočio sa okrutnim krajem. Izlečio je ćerku jermenskog vladara koja je bolovala od teške duševne bolesti. Međutim, njegov uspeh izazvao je zavist carevog brata Astijaga, koji je naredio njegovo pogubljenje. Vartolomej je raspet, potom mu je oderana koža i na kraju mu je odrubljena glava. Njegove mošti položene su u olovni sanduk, koji su mnogobošci bacili u more kako bi sprečili dalje poštovanje, ali se prema predanju sanduk čudom pojavio kod Liparskih ostrva. Episkop Agaton, obavešten putem sna, primio je mošti koje su kasnije prenete najpre u Benevento, a potom i u Rim, gde se i danas nalaze.
- U srpskom narodu, praznik posvećen ovom svetitelju poznat je kao Vratoloma ili Vrtoloma. Obiluje običajima i verovanjima koji se prenose generacijama. Na ovaj dan se ne radi, posebno ne na njivama i u polju, jer se veruje da nepoštovanje praznika donosi nesreću – grad, oluju, pa čak i poplave. Roditelji često upozoravaju decu da se ne penju na drveće kako se ne bi dogodila nezgoda, a ženama se savetuje da tog dana ne bućkaju mleko.
U pojedinim krajevima, poput Homolja, potpuno se obustavljaju sve aktivnosti, dok u drugim mestima postoji verovanje da Sveti Vartolomej zajedno sa Svetim Savom čuva polja od nepogoda. Zanimljivo je i lokalno tumačenje da se loše vreme može dogoditi samo ako ova dva sveca zadremaju, što se, navodno, retko dešava. Uzrečice poput „Smlatiće te kao Vrtoloma prasku“ svedoče o dubokoj ukorenjenosti ovog praznika u narodnoj svesti i strahu od božanske kazne za nepoštovanje svetitelja.
- Takođe, Svetom Vartolomeju se pripisuje moć isceljenja osoba koje boluju od padavice, te se u pojedinim krajevima bolesnici upućuju u manastire na molitvu u nadi za ozdravljenje.
Ovaj praznik ne samo da podseća na život i delo jednog od najhrabrijih apostola, već i osvetljava duboku povezanost vere i svakodnevnog života kroz običaje, legende i kolektivno sećanje naroda. U njegovoj priči spajaju se duhovnost, istorija i narodna tradicija, ostavljajući pouku o snazi vere, istrajnosti i poštovanju svetih dana.
