Srpska pravoslavna crkva i vernici današnji dan obilježavaju kao Aranđelovdan, a mi u ovom članku za Vas prenosimo par narodnih verovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
U Srbiji se svake jeseni, sredinom novembra, širom domova širi miris tamjana i slavskog kolača — znak da se približava Aranđelovdan, dan posvećen Svetom Arhangelu Mihailu, koji važi za treću najčešću krsnu slavu u našoj zemlji, odmah iza Nikoljdana i Đurđevdana. Ipak, ove godine mnoge porodice mogle bi, kako navodi “Blic”, nesvesno da naprave veliku grešku — jer Aranđelovdan ove godine pada u sredu, a to znači da slava mora biti posna.
- Mada mnogi domaćini od davnina spremaju bogatu trpezu, sa pečenjem, sarmom i vinom, pravoslavna tradicija je jasna: ako slava padne u sredu ili petak, bez obzira na praznik, obavezno se posti. To pravilo, kako piše “Novosti”, nije samo puki običaj već crkveno pravilo koje se poštuje vekovima. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve jasno stoji da su sreda i petak dani posta kroz celu godinu, osim kada crkva izričito dozvoli razrešenje posta — što za Aranđelovdan nije slučaj. Dakle, slavska trpeza treba biti posna, iako se mnogima čini da bi slavlje time izgubilo na svečanosti.
Ali suština slave, kako podseća “Politika”, nikada nije bila u obilju jela već u duhovnom okupljanju porodice, molitvi i zahvalnosti. Sveti Arhangel Mihailo, nebeski vojvoda, simbolizuje borbu dobra protiv zla, pa se i sama proslava njegovog dana smatra trenutkom kada se vera, skromnost i zahvalnost Bogu stavljaju ispred materijalnog uživanja.
- U narodnom predanju Arhangel Mihailo je nebeski ratnik i zaštitnik vere, prvi koji je stao protiv Lucifera kada se zli duh uzdigao protiv Boga. Njegovo ime na grčkom jeziku znači “onaj koji je kao Bog” — arhi označava “prvog”, a angelos “vesnika” ili “anđela”. Na ikonama je obično prikazan sa mačem u ruci kojim poražava zlo, i vagom pravde kojom meri ljudska dela. Po narodnom verovanju, upravo on dolazi u trenutku smrti da odvagne čovekova dobra i loša dela i odluči da li će duša poći putem svetlosti ili tame.
Ova slava ima poseban značaj jer se veruje da Sveti Arhangel Mihailo čuva pravoslavnu veru i narod od svih iskušenja. Zato ga mnogi slave i kao ličnog zaštitnika doma i porodice. U brojnim hramovima na ovaj dan se služe liturgije i molebani, a vernici se mole i za zdravlje, mir i snagu da istraju u iskušenjima života. Kada Aranđelovdan padne u posni dan, to ne znači da slavlje mora biti skromno. Naprotiv, srpska kuhinja ima bogatu tradiciju posnih jela: riblje čorbe, pasulj prebranac, posne sarme, punjene paprike bez mesa, pite sa pečurkama i krompirom, razne salate, masline, suvo voće i kolače pripremljene bez jaja i mleka. Slavski kolač se takođe pravi u posnoj varijanti, ali sa istim poštovanjem i molitvom kao i u svakoj drugoj slavi.
U sredini teksta valja se prisetiti i narodnih običaja vezanih za ovaj dan. Kako piše “Kurir”, u verovanju starog hrišćanskog sveta postoji predanje da Arhangel Mihailo na svoj dan silazi među ljude, često prerušen u prosjaka ili putnika, kako bi ispitao veru i dobrotu naroda. Zato se u mnogim domaćinstvima održava običaj da se svakome ko zakuca na vrata tog dana pruži parče hleba ili čaša vina, jer se nikada ne zna da li se iza prosjačkog lika krije sam Arhangel.
- Ova simbolika ljubavi i pomaganja drugima podseća da se slava ne meri veličinom trpeze već širinom srca. Zato se domaćini trude da na taj dan, osim rodbine i prijatelja, ugoste i one koji možda nemaju gde da odu — jer se veruje da će onaj ko na Aranđelovdan otvori vrata siromahu, dobiti Božji blagoslov tokom cele godine. Narodna verovanja dodatno su obojila ovaj praznik. Kaže se da kakvo vreme bude na Aranđelovdan, takvo će biti tokom cele zime i proleća. Ako je vedro i sunčano, godina će biti plodna i berićetna; ako pada kiša ili sneg, biće hladna i duga zima. U nekim krajevima Srbije veruje se i da je Arhangel Mihailo zaštitnik stočara, jer jedino on može da otera vukove i sačuva stada od nesreće.
“Telegraf” podseća da je Aranđelovdan i dan kada se bolesnici posebno mole za ozdravljenje, jer se veruje da tada počinje njihov put ka isceljenju. Mnogi odlaze u crkvu da zapale sveću i pomole se nebeskom vojvodi da ih čuva od bolesti i zla. Narod kaže da se na Aranđelovdan “nebo otvara za molitve”, pa se veruje da se svaka iskrena želja izgovorena tog dana — naročito ona koja dolazi iz srca — može ispuniti. U crkvenom smislu, Aranđelovdan ima i dublju poruku. To je dan sabora svih anđela, koji simbolično stoje uz svog vođu Mihaila i brinu o ljudima. U mnogim manastirima širom Srbije, poput onih u Studenici, Žiči i Hilandaru, čuvaju se freske i ikone koje prikazuju ovaj prizor — Mihaila kao borca protiv zla, okruženog nebeskim vojskama svetlosti.
Iako se u današnje vreme često zaboravlja na duhovnu stranu praznika, stariji vernici podsećaju da je suština slave zahvalnost, molitva i zajedništvo. Aranđelovdan se ne proslavlja samo u crkvama i domovima, već i u srcima onih koji veruju da svetlost dobra uvek pobeđuje tamu. Kao što piše “Nova.rs”, mnogi sveštenici ističu da se svaka slava, pa i ova, ne svodi na jelo i piće. “Slava je molitva, slavski kolač i sveća. To je trenutak kada se porodica okuplja da zahvali Bogu i svetitelju koji ih čuva,” objašnjavaju. Stoga, iako je trpeza možda posna, duh praznika ostaje bogat i pun topline.
- Na kraju, narodna mudrost kaže da se Sveti Arhangel Mihailo ne gosti ni kod koga, jer je on taj koji obilazi svet, pa se veruje da je tog dana u svakoj kući prisutan njegov blagoslov. Zato se Aranđelovdan ne nosi u goste, već se proslavlja u krugu porodice, uz molitvu i tiho poštovanje.
U svetu prepunom brzine i površnosti, ovaj praznik i dalje opominje da je vera u dobro i skromnost jača od svake raskoši. A oni koji se na ovaj dan sete da pomognu drugima, da zapale sveću i zahvale se za ono što imaju, čine upravo ono što Arhangel Mihailo simbolizuje – borbu svetlosti protiv tame.
