“Da sam mogao da biram, ne bih se rodio kao Mustafa”: Čuvenog glumca baba mučila, a žena umrla na rukama

Mustafa Nadarević je bio jedan od boljih i omiljenijih glumaca naših prostora,njegova kultna uloga je bila u seriji “Lud,zbunjen,normalan” gde se naš glumac i zadržao do same smrti.A par zanimljivosti,anegdota i ispovesti iz njegovog života pročitajte u nastavku današnjeg članka.

• Mustafa Nadarević bio je čovek jedinstvene glumačke harizme, duhovite lucidnosti i izuzetne ljudske širine, a publika širom bivše Jugoslavije pamti ga kao jednog od najvoljenijih glumaca svog vremena. Njegova životna priča, ispunjena borbama, ljubavima, gubicima i umetničkim trijumfima, započela je sasvim nenametljivo – u školskim klupama.

Prvu ulogu odigrao je već u prvom razredu osnovne škole, kada je tumačio lik Crvenkapice na školskoj priredbi. Učiteljica ga je izabrala za taj zadatak jer je imao dugu kosu i tanak glas, što ga je činilo idealnim za lik devojčice. Taj trenutak nije bio samo simpatičan školski ispad, već i početak glumačkog puta koji će se razvijati decenijama.

• Nakon osnovne škole, upisao je gimnaziju, a upravo tada je i formalno zakoračio u svet glume, pridruživši se amaterskom pozorištu „Viktor Car Emin“. Ova odluka pokazala se kao prelomna, jer se kroz pozorišni rad počeo oblikovati njegov glumački izražaj.

Rođen je 2. maja 1943. godine u Banjaluci, u porodici koju je obeležila neobična i teška ljubavna priča njegovih roditelja. Mehmed i Asja, iako izloženi snažnom protivljenju svojih porodica, uspeli su da sačuvaju ljubav i zasnuju brak. Međutim, sreća nije dugo trajala – otac Mehmed je preminuo veoma mlad, sa samo 28 godina, usled tuberkuloze. Ova tragedija ostavila je Asju kao dvadesetdvogodišnju udovicu sa malim detetom, i promenila tok njihovih života.

• U želji da svom sinu pruži bolji život, Asja ga šalje na školovanje u Zagreb. Iako mu je bilo teško da se u tom trenutku odvoji, upravo taj korak omogućio je Mustafi da pronađe svoje mesto u svetu umetnosti i obrazovanja.Jedan od najupečatljivijih trenutaka njegove glumačke karijere dogodio se 1985. godine, kada je odigrao ulogu Zijaha u filmu „Otac na službenom putu“ u režiji Emira Kusturice. Na filmu je sarađivao sa Mikijem Manojlovićem i Mirjanom Karanović, a ta uloga mu je donela brojne pohvale i potvrdila njegov talenat.

Ipak, najširoj publici ostao je upamćen kao Izet Fazlinović u kultnoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“. Sa kolegama Senadom Bašićem i Moamerom Kasumovićem, uspeo je da stvori lik koji je obeležio jedan televizijski žanr i postao sinonim za duhovitu, ali i emotivnu priču o jednoj sarajevskoj porodici.U trenucima lične tuge, gluma mu je bila utočište. Kada mu je majka preminula, kaže da je odmah izašao na scenu. To mu je pomoglo da se nosi sa bolom. Verovao je da je gluma jedan oblik bega od stvarnosti, a istovremeno i način da se emocije izraze kroz lik, a ne kroz sebe. Smatrao je da dobra gluma zahteva celog čoveka, ali da istovremeno moraš ostati priseban kako ne bi izgubio dodir sa sobom.

• U privatnom životu, Mustafa je prošao kroz više brakova. Sa prvom suprugom Jasnom imao je ćerku Nađu, koja se danas bavi istorijom umetnosti. Iako se razveo od Jasne, njih dvoje su ostali u kontaktu zbog zajedničke brige o ćerki. U drugom braku sa Snežanom dobio je još dvoje dece – sina Ašu, koji je krenuo sportskim putem, i ćerku Nanu, uspešnu u oblasti marketinga. Treća supruga mu je bila kostimografkinja i scenografkinja Slavica Radović, koja je preminula 2012. godine nakon desetogodišnje borbe sa tumorom. Taj gubitak teško je podneo, ali se nikada nije povukao iz života.

U svojim autobiografskim zapisima često je povezivao glumu i život. Govorio je da je gluma bolja od života jer možeš da umireš na sceni bez stvarne smrti, dok je život, kako je govorio, „netalentovani glumac“. Smatrao je da kad nas neko napusti u stvarnom životu, to je zauvek, i da tada ostaju samo sećanja i umeće preživljavanja.Odrastanje u verskom okruženju nije ga sprečilo da razvije sopstveni pogled na religiju. Govorio je da ga vera nikada nije napustila, ali da je kao dete osećao pritisak kada su ga terali da se moli, iako je bio umoran. Isticao je da mu vera nije bila važna kroz formalne okvire, već kroz ljudskost – poštenje, prijateljstvo i dobrotu.

• U intervjuima je često ponavljao da ga nikada nije zanimalo ko je koje vere, već da li je neko dobar čovek. Izrazio je poštovanje prema mešovitim brakovima i ljudima koji ne dele svet prema religiji. Za njega je čovek bio čovek, bez obzira na poreklo, i upravo takav pristup životu utkivao je i u svoje uloge.Mustafa Nadarević ostaje zapamćen ne samo kao veliki glumac, već i kao čovek velikog srca, mudrosti i skromnosti. Njegov život bio je ispunjen lekcijama, a njegova gluma večna škola emocije, posvećenosti i istine.