Da li stres direktno i dokazano izaziva r@k

Svima je dobro poznato da je stres jedan od najčešćih okidača raznih bolesti, a da li je to i slučaj sa karcinomima? U nastavku Vam otkrivamo da li stres ima direktnu povezanost da oboljenjima kao što je karcinom…

Već decenijama među ljudima postoji ukorenjeno uverenje da stres može biti okidač za nastanak raka, što je dovelo do brojnih rasprava i istraživanja širom sveta. Mnogi veruju da stalna napetost i emocionalni pritisak „izjedaju organizam“ i da se u nekom trenutku ta unutrašnja borba pretvori u bolest. Ipak, postavlja se ključno pitanje: da li stres zaista može izazvati rak ili je njegova uloga posredna i indirektna? Kako navodi „eKlinika.rs“, iako stres ima značajan uticaj na opšte zdravlje, naučni dokazi još uvek ne potvrđuju da on sam po sebi izaziva kancerogene promene.

• U osnovi ove tvrdnje leži logično razmišljanje: stres menja funkcionisanje hormona i utiče na imuni sistem, što potencijalno može olakšati razvoj različitih bolesti. Kada smo pod dugotrajnim stresom, telo luči veće količine kortizola i adrenalina – hormona koji, ako su stalno prisutni, narušavaju ravnotežu u organizmu. Međutim, kako prenosi „Blic“, nauka još nije pronašla čvrste dokaze da ovi procesi direktno uzrokuju nastanak malignih ćelija. Ono što se zna jeste da stres može da oslabi odbrambene mehanizme tela i da nas učini ranjivijima, ali to ne znači da automatski vodi u bolest.

Istraživanja o povezanosti stresa i raka donela su podeljena mišljenja. Dok su laboratorijske studije na životinjama pokazale da dugotrajni stres može ubrzati rast tumorskih ćelija, studije na ljudima nisu pronašle jasnu uzročno-posledičnu vezu. Prema velikom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji na više od 100.000 žena, nije uočena veza između stresa i rizika od raka dojke. Slični rezultati zabeleženi su i u evropskoj studiji sa preko 100.000 ispitanika, koja nije otkrila nikakvu povezanost stresa sa razvojem najčešćih vrsta karcinoma. Kako prenosi „Nova.rs“, ove studije ukazuju da stres sam po sebi ne izaziva rak, ali može da utiče na druge faktore koji posredno povećavaju rizik.

• Drugim rečima, stres nije direktan uzrok, ali može biti „okidač“ koji nas navodi na nezdrav način života. Ljudi pod pritiskom često imaju teškoće da održavaju zdrave navike – manje spavaju, preskaču obroke, konzumiraju više brze hrane, alkohola ili cigareta, a fizička aktivnost postaje retkost. Sve to stvara teren pogodan za pojavu različitih bolesti, uključujući i kancer. Kako objašnjavaju stručnjaci za zdravlje, hronični stres ne deluje kao otrov koji odmah oštećuje ćelije, već kao tihi saputnik koji nas postepeno odvaja od zdravih rutina koje inače štite telo.

Stres takođe ima moć da oslabi imuni sistem, što znači da telo sporije reaguje na promene u ćelijama i teže se bori protiv infekcija. To ne znači da će svaka stresna situacija izazvati bolest, ali ako traje dugo i postane svakodnevna, može da poveća ranjivost organizma. Na primer, osobe koje su hronično iscrpljene stresom često zanemaruju redovne preglede, kasnije otkrivaju simptome i samim tim smanjuju šanse za rano otkrivanje bolesti.

Prema pisanju „Blica“, mnogi onkolozi danas ističu da je važno razlikovati uzrok od uticaja. Stres ne stvara rak, ali može uticati na to kako telo reaguje na bolest, koliko brzo se oporavlja i kako podnosi terapiju. Pacijenti koji uspevaju da pronađu načine da umanje stres, bilo kroz razgovor, psihološku podršku ili fizičku aktivnost, često imaju bolju toleranciju na lečenje i lakše se nose s emocionalnim teretom dijagnoze.

• Zanimljivo je da se u poslednje vreme sve više govori o vezi između mentalnog i fizičkog zdravlja. Briga o telu često znači i brigu o umu. Redovno kretanje, boravak u prirodi, umerena ishrana i dovoljno sna ne samo da smanjuju nivo stresa, već i jačaju otpornost organizma. Kako navodi „RTS“, aktivnosti poput joge, meditacije, druženja s kućnim ljubimcima ili volontiranja pomažu u oslobađanju od tenzije i obnavljanju energije. Male, ali dosledne promene u svakodnevnim navikama mogu doneti velike koristi za celokupno zdravlje.

Treba naglasiti da nema jedinstvenog načina na koji ljudi doživljavaju stres. Neko reaguje burno i kratkotrajno, dok drugi proživljavaju dugotrajnu, potisnutu napetost koja s vremenom utiče na telo. Važno je prepoznati te signale — nesanicu, ubrzan puls, glavobolje, razdražljivost — jer oni često ukazuju da je organizam pod pritiskom. U takvim trenucima korisno je usporiti, pronaći podršku i posvetiti vreme sebi.

• Zaključak stručnjaka je jasan: stres sam po sebi ne izaziva rak, ali može posredno doprineti riziku ako se njime ne upravlja pravilno. Zbog toga lekari sve češće preporučuju holistički pristup zdravlju, koji obuhvata i fizičko i psihičko blagostanje. Održavanje zdravih navika, redovni preventivni pregledi i svesnost o sopstvenom stanju najbolji su načini da se smanji svaki rizik, bilo od stresa ili bolesti.

Na kraju, kako piše „eKlinika.rs“, važno je zapamtiti da nema života bez stresa, ali postoji život sa njim – uravnotežen, svestan i vođen brigom o sebi. Upravo u toj ravnoteži krije se najvažnija zaštita, ne samo od raka, već i od niza drugih bolesti savremenog doba.