Da li je projekat G 80 bio jugoslovenski kec iz rukava? FILM O FORMULI KOJA (NI)JE POSTOJALA

U današnjem članku se vraćamo malo u historiju i donosimo neke zanimljive činjenice iz tog doba. Zbog nedavne produkcije filma “Projekat G 80”, javnost je ostala zaintrigirana njegovom tematikom i počele su razne priče da kruže o tom famoznom projektu. Iz tog razloga, u nastavku Vam donosimo neke od informacija vezanih za tajnu laboratoriju u kojoj je ovaj projekat izvršen…

Film „Projekat G 80“ pojavio se gotovo iznenada, a za kratko vreme uspeo je da izazove ogroman interes javnosti. Reč je o intrigantnoj fikciji koja, kroz napetu naraciju i pažljivo odabrane arhivske snimke, otvara pitanja na koja decenijama nije postojao odgovor. U središtu radnje nalaze se nestali dokumenti stari više od pola veka, tajne laboratorije i jedno pitanje koje nikada nije smelo zvanično da se postavi, niti javno izgovori. Već samom atmosferom filma jasno je da gledalac ulazi u priču u kojoj granica između stvarnosti i fikcije gotovo nestaje.

Na prvi pogled, teme koje se pojavljuju deluju potpuno nepovezano – Josip Broz Tito, Pokret nesvrstanih, farmaceutski eksperimenti, Zair 1976. godine i sportski uspesi jedne male zemlje sa Balkana. Međutim, autorka filma uspela je da ih poveže u jedinstvenu narativnu celinu, pretvarajući ih u misteriju koja ne ostavlja ravnodušnim. Upravo u toj povezanosti, koja u početku deluje nemoguća, krije se snaga ovog filma.

• Priča počinje iz intimne perspektive. Studentkinja režije, sasvim slučajno, pronalazi zaboravljene papire svoje bake. Ti dokumenti otkrivaju tragove projekta G 80, pojma za koji danas gotovo niko nije čuo. Ubrzo shvata da nije reč o običnom dokumentu iz prošlosti, već o materijalu koji vodi do jedne od najčuvanijih tajni bivše Jugoslavije. Kroz njenu potragu gledalac se uvlači u vrtlog svedočenja, istorijskih podataka i detalja koji izazivaju sumnju da se iza svega krije nešto mnogo veće od jednog zaboravljenog projekta.

U filmu se smenjuju iskazi nekadašnjih stručnjaka, autentični arhivski snimci i niz neobjašnjivih koincidencija koje povezuju prošlost i savremeni trenutak. Sve to doprinosi napetosti i osećaju da je gledalac možda na pragu velikog otkrića. Ali, istovremeno, postavlja se pitanje: da li je i sama junakinja deo jedne veće zavere, nesvesno uvučena u igru moćnih sila koje i danas oblikuju događaje? Ova neizvesnost čini da film drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta.

• „Projekat G 80“ otvara prostor za različita tumačenja. Možda je u pitanju projekat koji je zvanično ugašen, možda nikada nije ni postojao, a možda, kako autorka suptilno sugeriše, nikada nije prestao da postoji. U tom višeslojnom pristupu krije se snaga fikcije – sposobnost da pokrene maštu i podstakne gledaoce da sami traže odgovore. Svako pitanje koje film postavlja donosi novo – ko je pokrenuo projekat, zbog čega, kakvi su bili rezultati, zašto je sve sakriveno i da li je formula G 80 ostala u rukama odabranih? Odgovori nisu dati eksplicitno, ali su nagoveštaji dovoljno snažni da provociraju misao.

Kako prenosi Politika, film spaja elemente trilera, dokumentarnog pristupa i lične drame, što ga čini posebnim u domaćoj kinematografiji. Publika, naviknuta na jasne žanrovske okvire, ovde dobija slojevitu priču koja kombinuje arhivsku građu i fikciju, stvarajući osećaj da su granice između ta dva sveta porozne i nesigurne. Upravo u toj mešavini leži razlog zašto je „Projekat G 80“ za kratko vreme postao tema brojnih razgovora.

Slično piše i Blic Kultura, ističući da je najzanimljiviji deo filma upravo način na koji autorka povezuje istorijske događaje sa ličnom pričom. Studentkinja režije, koja kreće putem istraživanja, postaje vodič kroz lavirint prošlosti i sadašnjosti. Njena lična dilema – da li je na pragu istine ili uvučena u igru koja prevazilazi njene mogućnosti – ogleda se i u dilemama gledalaca, koji posle filma ostaju sa istim pitanjem: da li su svedočili otkriću ili dobro režiranoj fikciji?

• Portal Glas Srpske dodaje da ovakvi filmovi imaju posebnu težinu na Balkanu, jer podsećaju na složenu i često kontradiktornu istoriju regiona. Projekti koji su nekada postojali, a danas se o njima ne zna gotovo ništa, plodno su tlo za fikciju koja lako prerasta u verodostojnu priču. Publika koja gleda „Projekat G 80“ ne može da izbegne poređenje sa stvarnim događajima iz prošlosti, što dodatno pojačava osećaj nelagode i uzbuđenja. Ono što ostaje kao ključna poruka filma jeste poziv gledaocima da sami donesu zaključak. Autorka ih ne vodi do gotovih odgovora, već ih navodi da razmišljaju, preispituju i povezuju. Upravo u toj otvorenosti leži snaga „Projekta G 80“ – svako će iz njega izvući sopstvenu istinu. Bilo da se radi o istorijskoj metafori, kritici tajnih eksperimenata ili jednostavno dobroj filmskoj fikciji, jasno je da je film uspeo da pogodi nerve publike.

Na kraju, „Projekat G 80“ nije samo film o jednoj izmišljenoj ili stvarnoj tajni. To je i priča o ljudskoj potrebi da razume prošlost, da pronađe odgovore na pitanja koja su ostala neizgovorena i da poveže delove slagalice koji se na prvi pogled ne uklapaju. Film ostavlja prostor za sumnju, ali i za veru da istina, ma kakva bila, uvek nađe put da ispliva.