Tužna statistika kaže da ne postoji porodica u kojoj nije bar jedan član obolio od opake bolesti.Koliko god bio raširen karcinom je i dalje TABU tema na našim prostorima,krijemo bolesti kao zmija noge a neretko zbog tvrdoglavosti i neodgovornosti za bolest saznamo tek onda kada spasa više nema.Da ne biste razbijali glavu u nastavku smo za Vas preneli proverena istraživanja koja uključuju genetske predispozicije za nesleđivanje karcinoma,rizične skupine i simptome koje ne treba izbegavati.
Razmišljanje o tome da li je rak u porodici nasledan prirodna je reakcija kada se neko iz bližeg okruženja suoči s ovom bolešću. S obzirom na to koliko rak može biti ozbiljan, važno je razumeti da nije svaki slučaj nasledan, ali genetika ipak igra značajnu ulogu u određenim oblicima bolesti. Znanje o tome kako nasledne mutacije funkcionišu, koje vrste raka su povezane s genima i koje korake možete preduzeti za prevenciju i rano otkrivanje, može vam pomoći da preuzmete kontrolu nad sopstvenim zdravljem i zaštitite članove svoje porodice.
Nasledni oblici raka nastaju kao posledica mutacija u određenim genima koji se prenose s kolena na koleno. Ove mutacije, koje najčešće obuhvataju gene BRCA1, BRCA2 i gene vezane za Lynchov sindrom, mogu povećati rizik od pojave raka dojke, jajnika, prostate, debelog creva i drugih vrsta. Ipak, treba znati da samo oko 5 do 10 procenata svih slučajeva raka pripada ovoj kategoriji. Većina karcinoma je sporadična, što znači da su uzrokovani spoljnim faktorima kao što su pušenje, ishrana, izlaganje toksinima ili jednostavno starenje.
Genetsko testiranje može igrati ključnu ulogu u otkrivanju potencijalnih rizika, posebno za ljude čija porodična anamneza ukazuje na čestu pojavu određenih vrsta raka ili na pojave bolesti u ranoj životnoj dobi. Testiranje može identifikovati mutacije koje povećavaju rizik, pa se na osnovu rezultata može razviti personalizovan plan pregleda, praćenja i prevencije. Važno je napomenuti da nasleđivanje mutacije ne znači da ćete sigurno oboleti od raka, već da postoji veća verovatnoća nego kod osoba bez tih genetskih predispozicija.
Rak se može naslediti direktno od roditelja, a u nekim slučajevima i od bake ili deke, ako je mutacija preneta preko generacije. Ako jedan od roditelja nosi mutaciju u rizičnom genu, šansa da je prenese detetu iznosi 50%. Mutacije poput BRCA1 i BRCA2 nasleđuju se autosomno dominantno, što znači da je dovoljna jedna mutirana kopija gena da bi se rizik povećao.
Među najčešćim naslednim oblicima raka su rak dojke i jajnika (povezani s BRCA mutacijama), kolorektalni karcinom (povezan s Lynchovim sindromom), rak prostate (naročito ako se javlja rano i u agresivnom obliku), melanom (vezan za mutacije u genu CDKN2A) i rak gušterače. Identifikovanje ovih obrazaca u porodici može biti odlučujuće za rano delovanje.
Prevencija i rano otkrivanje su ključni kada je reč o naslednim oblicima raka. Osobe koje znaju da imaju genetski rizik trebalo bi da u dogovoru sa lekarom usvoje prilagođeni režim pregleda. To može uključivati ranije mamografije, kolonoskopije ili čak genetsko savetovanje i preventivne hirurške intervencije. Osim toga, zdrave životne navike, kao što su izbalansirana ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje duvana i alkohola, kao i zaštita kože od sunca, mogu znatno umanjiti ukupni rizik, bez obzira na genetske predispozicije.
Analiza porodične anamneze je jedan od prvih koraka u proceni genetskog rizika. Zabeležite podatke o dijagnozama, uzrastu kada je bolest otkrivena i vrsti raka kod članova porodice, naročito ako se bolest javila pre 50. godine života ili se više puta pojavila u istoj grani porodice. Deljenje ovih informacija sa lekarom može vam pomoći da odlučite da li je genetsko testiranje opravdano.
Ukoliko se kod vas utvrdi prisustvo mutacija, genetski savetnik može vam pomoći da razumete šta to znači za vas i vašu porodicu. Na osnovu vašeg rezultata savetovanje uključuje preporuke za specijalizovane preglede, moguće terapije ili druge korake u cilju smanjenja rizika.
I na kraju, svest o potencijalnim genetskim rizicima ne treba da izazove strah, već da vas podstakne na proaktivnost. Informisanost je moćan alat – ona omogućava donošenje pametnih odluka i pruža šansu da se reaguje na vreme. Rak, naročito u naslednim oblicima, nije uvek moguće sprečiti, ali se redovnim nadzorom i odgovornim ponašanjem mogu značajno povećati šanse za ranu dijagnozu i uspešno lečenje.
