U današnjem izdanju otkrivamo više informacija na temu kako Crkva gleda na venčanja i svadbe tokom posta. U nastavku pročitajte kroz šta vernici prolaze i koja je jedna ključna stvar koja pravi razliku…
U pravoslavnoj tradiciji vreme posta zauzima posebno mesto i nosi snažan duhovni smisao, zbog čega se vernici često pitaju kako se ono uklapa sa važnim životnim događajima, poput venčanja. Mnogi su iznenađeni kada saznaju da se tokom velikih postova, po pravilu, ne obavljaju crkvena venčanja niti svadbena veselja, ali iza te prakse ne stoji stroga zabrana bez objašnjenja, već duboko ukorenjeno razumevanje smisla i cilja posta. Kako Blic navodi u tekstovima koji se bave crkvenim običajima, post i svadba predstavljaju dva potpuno različita duhovna stanja, koja se teško mogu spojiti bez narušavanja njihove suštine.
- Post je u pravoslavlju vreme povlačenja iz svakodnevne buke, period posvećen molitvi, pokajanju, unutrašnjem preispitivanju i uzdržanju. On poziva čoveka na tišinu, skromnost i smirenje, kako bi se pažnja sa spoljašnjih uživanja usmerila ka duhovnom životu. Nasuprot tome, svadba je jedan od najsvečanijih i najradosnijih događaja u životu – ona podrazumeva okupljanje porodice i prijatelja, muziku, bogatu trpezu i otvoreno slavlje ljubavi i zajedništva. Upravo ta suprotnost u duhovnom raspoloženju predstavlja ključni razlog zbog kog Crkva savetuje da se venčanja ne zakazuju u vreme posta.
Važno je naglasiti da se ovde ne radi o zabrani radi zabrane. Suština ove crkvene prakse jeste očuvanje smisla posta, kako on ne bi bio sveden samo na formalno uzdržavanje od hrane, već ostao celovit duhovni podvig. Kada bi se svadbe sa svim pratećim veseljem redovno održavale u vreme posta, sam post bi izgubio svoju unutrašnju težinu i pretvorio se u puko pravilo bez dubljeg značenja.
- Ipak, život često donosi situacije koje ne mogu uvek da se uklope u idealne okvire crkvenog kalendara. Upravo zato Pravoslavna crkva poznaje princip koji se naziva ikonomija, odnosno pastirsko snishođenje prema konkretnim okolnostima života vernika. Kako objašnjava otac Dejan Krstić, u izuzetnim slučajevima venčanje tokom posta može biti dozvoljeno, ali isključivo kao izuzetak, a ne kao pravilo. Kako prenosi Religija, ovakva odluka donosi se uz blagoslov nadležnog episkopa i pod jasno propisanim uslovima.
Prema rečima oca Dejana, čak i kada se venčanje odobri u vreme posta, ono se razlikuje od uobičajene svadbe. Nema raskošnih veselja, muzike i bogate trpeze, već se akcenat stavlja na sam čin crkvenog venčanja i blagoslov braka. Time Crkva pokazuje, kako ističe on, i mudrost i blagost – drži se istine i kanonskog poretka, ali se istovremeno saginje prema slabosti čoveka, kako niko zbog okolnosti života ne bi bio lišen svetinje braka.
Ovakav pristup često iznenađuje vernike koji Pravoslavnu crkvu doživljavaju kao strogu i nepopustljivu. Međutim, upravo u ovom balansu između pravila i razumevanja ogleda se njen pastirski karakter. Cilj nije da se čovek optereti dodatnim teretom, već da se sačuva duhovni smisao i posta i braka, bez njihovog međusobnog potiranja.
- Još jedno pitanje koje se često postavlja jeste da li je greh prisustvovati svadbi tokom posta, naročito ako su mladenci bliski članovi porodice ili prijatelji. Odgovor Crkve na ovo pitanje je jasan i umirujući. Radost zbog bližnjih sama po sebi nije greh, ukoliko se poštuje duh posta. Prisustvo svadbi ne znači automatsko kršenje posta, već zavisi od ponašanja i ličnog odnosa prema tom periodu. Otac Dejan Krstić pojašnjava da vernik može prisustvovati svadbi tokom posta ukoliko se uzdrži od mrsne hrane i preteranog veselja, te ako zadrži unutrašnju sabranost. Kako navodi Blic, Crkva ne zahteva da se ljudi izoluju od svojih bližnjih, već da i u takvim situacijama pokažu meru i duhovnu zrelost. Drugim rečima, nije problem u samom prisustvu, već u gubitku smisla posta kroz neumerenost.
Ovakav stav posebno je važan u savremenom društvu, gde su porodični i društveni odnosi često složeni, a očekivanja velika. Crkva, kroz ovakva tumačenja, podseća vernike da vera nije skup rigidnih pravila, već živi odnos sa Bogom i ljudima, u kojem se uvek traži ravnoteža između dužnosti i ljubavi.
Na kraju, razumevanje zašto se venčanja ne obavljaju tokom posta pomaže vernicima da dublje sagledaju i sam post. On nije prepreka radosti, već vreme njenog preobražaja – radosti koja se ne zasniva na spoljašnjem slavlju, već na unutrašnjem miru. Kako ističu crkveni izvori, svadba i post nisu suprotstavljeni zato što je jedno dobro, a drugo loše, već zato što svako ima svoje vreme i smisao. Kada se to poštuje, i brak i post dobijaju punoću i blagoslov, a vernik ostaje u skladu i sa svojom verom i sa životom koji živi.
