Da li je bolje piti grčki jogurt ili kefir? Jedan se lakše vari, od drugog se brže mršavi

Grčki jogurt i kefir postali su popularni izbori za sve koji vode računa o ishrani i zdravlju. Iako oba proizvoda imaju brojne prednosti, postoje određene razlike kada je u pitanju njihov uticaj na organizam. U nastavku saznajte koje su to razlike…

U poslednjih nekoliko godina, fermentisani mlečni proizvodi postali su nezaobilazni deo svakodnevne ishrane mnogih ljudi, a posebno se ističu grčki jogurt i kefir. Njihova popularnost ne dolazi slučajno – oba proizvoda nude bogatstvo probiotika, esencijalnih za pravilno funkcionisanje crevnog sistema. Ipak, pitanje koji je od njih korisniji za zdravlje digestivnog trakta često izaziva dilemu kod potrošača, pa stručnjaci sve češće analiziraju njihove prednosti i mane.

Grčki jogurt se pravi posebnim procesom ceđenja običnog jogurta, kojim se uklanja veliki deo surutke. Kao rezultat toga, dobija se kremast proizvod gušće teksture, sa većim sadržajem proteina. Ova metoda proizvodnje takođe smanjuje količinu mlečnog šećera – laktoze, što ga čini pogodnijim za osobe koje blago tolerišu ovu komponentu. Zbog ovih karakteristika, grčki jogurt nije samo ukusan dodatak obroku, već i izvor proteina koji pruža osećaj sitosti i podržava mišićnu masu, ali i pomaže u održavanju hormonalne ravnoteže. Prema informacijama sa portala Zdrava.hr, redovna konzumacija grčkog jogurta može doprineti i boljoj regulaciji metabolizma i glikemijskom balansu, što ga čini idealnim izborom za doručak ili užinu kod onih koji žele da zadrže energiju tokom dana.

• S druge strane, kefir je fermentisano mleko tečne konzistencije, pripremljeno pomoću kefirnih zrnaca koja kombinuju bakterije mlečne kiseline, kvasce i polisaharide. Za razliku od jogurta, koji obično sadrži 2-3 probiotska soja, kefir se odlikuje širokim spektrom korisnih mikroorganizama. Zbog toga je posebno cenjen kod osoba koje žele da unaprede ravnotežu crevne flore i ojačaju imunitet. Kefir je poznat i po većoj količini kalcijuma i vitamina D, naročito kada je obogaćen, što ga čini idealnim za očuvanje jakih kostiju i optimalnu apsorpciju hranljivih materija. Stručnjaci sa portala MojaFitnes.com ističu da kefir može doprineti i zdravlju kože, jer deluje detoksikaciono i pomaže u očuvanju crevne mikroflore koja je ključna za ukupnu dobrobit organizma.

Nutritivne razlike između ova dva proizvoda su značajne i zavise od ciljeva pojedinca. Pola šolje grčkog jogurta sadrži oko 10 grama proteina, dok ista količina kefira ima približno 4-5 grama. Proteini su neophodni za održavanje mišićne mase, dugotrajniji osećaj sitosti i hormonsku ravnotežu, dok kefir, sa svojim raznovrsnim probiotskim kulturama, pruža optimalnu podršku digestivnom sistemu i jačanju imuniteta. Zbog ovih svojstava, mnogi nutricionisti preporučuju kombinaciju oba proizvoda u ishrani, umesto da se bira jedan ili drugi. Na primer, grčki jogurt se može koristiti za doručak uz dodatak voća, orašastih plodova i integralnih žitarica, dok kefir može biti odličan izbor za užinu ili posle obilnog obroka kako bi podstakao varenje.

• Važno je napomenuti da konzumacija ovih fermentisanih mlečnih proizvoda u kombinaciji sa prebiotskim vlaknima iz povrća, voća i integralnih žitarica može dodatno podržati crevni mikrobiom, koji je ključan za jak imunitet i opšte zdravstveno stanje. Prema savetima nutricioniste Dragane Petrović za portal Blic.rs, ovakav pristup ishrani omogućava da probiotici iz jogurta i kefira funkcionišu u sinergiji sa hranljivim sastojcima iz namirnica bogatih vlaknima, čime se povećava efikasnost digestivnog sistema i doprinosi opštem osećaju vitalnosti.

Kada se bira između ova dva proizvoda, odgovor uvek zavisi od ličnih potreba i ciljeva. Za one kojima je potreban povećan unos proteina, grčki jogurt je bolja opcija. On pruža energiju i sitost, što je naročito važno kod doručka ili nakon treninga. S druge strane, kefir je superioran izbor za osobe koje žele da unaprede probavu, podrže imunitet i unesu veći broj probiotskih sojeva. Idealan scenario je njihova kombinacija, što omogućava da se iskoriste prednosti oba proizvoda i da se stvori balansiran pristup ishrani.

• Zanimljivo je da fermentisani mlečni proizvodi nisu samo hranljivi, već i praktični za svakodnevnu upotrebu. Grčki jogurt može poslužiti kao baza za smuti, musli ili čak zdrave deserte, dok kefir može biti osvežavajući napitak sam po sebi ili korišćen u pripremi laganih obroka. Prema istraživanjima sa portala Nutrition.rs, redovna i pravilna konzumacija fermentisanih mlečnih proizvoda može doprineti ne samo probavi, već i boljoj regulaciji telesne težine, jačanju imuniteta i smanjenju upalnih procesa u organizmu.

Zaključno, i grčki jogurt i kefir imaju značajnu ulogu u savremenoj ishrani. Njihova kombinacija pruža najbolje od oba sveta – proteinsku podršku, poboljšanu probavu i optimalan unos probiotika. Oni koji žele da unaprede svoje zdravlje, energiju i vitalnost mogu ih koristiti na različite načine, prilagođavajući unos ličnim potrebama i ciljevima. Redovna konzumacija oba proizvoda, u kombinaciji sa prebiotski bogatom hranom, predstavlja jednostavan, ali efikasan način da se podrži crevna flora, ojača imunitet i očuva opšte blagostanje organizma.