U Hramu Svetog Arhangela Gavrila se desilo jedno pravo malo čudo ikonopiscu Siniši Damjanoviću dok je oslikavao zidine hrama.
- U selu Žitkovac, nadomak Aleksinca, pre nekoliko godina dogodio se neobičan i dirljiv trenutak koji je mnogi i danas pamte kao pravo malo čudo. U Hramu Svetog Arhangela Gavrila, dok je umetnik i ikonopisac Siniša Damjanović radio na oslikavanju svetih zidova, desilo se nešto što ni on sam nije mogao da objasni – a što su mnogi prisutni doživeli kao božanski znak.
Damjanović je tih dana radio na jednoj od najsvetijih scena – prikazu Vaskrsenja Gospodnjeg. Dok je pažljivo povlačio četkicu preko zida, iznenada mu je na rame sletela lastavica. Nije pokazivala strah, niti je žurila da odleti. Naprotiv, ponašala se kao da tu pripada – stajala mu je na vratu i kosi, kao da zna šta se oko nje događa. Umetnik je, iznenađen i ganut, nežno uzeo pticu u ruke, poljubio je nekoliko puta i stavio je na glavu. Lastavica je i dalje mirno sedela, kao da je deo tog svetog prostora.
- Zatim je, u nekoliko tihih krugova, odletela oko unutrašnjosti crkve, lagano lebdeći iznad oltara, fresaka i ljudi, da bi se ubrzo vratila u umetnikove ruke. Ponovo ju je nežno poljubio i pomilovao, a ptica je bez imalo straha ostala s njim. Cela scena je trajala nekoliko minuta, ali je ostavila dubok utisak na sve koji su se tada zatekli u hramu.
Siniša Damjanović je kasnije izjavio da ovaj susret sa lastavicom nije doživeo kao slučajnost. Za njega, to je bio znak – tih, ali snažan, poput poruke s neba. Dok je slikao Vaskrsenje, simbol ponovnog rođenja i večnog života, lasta je, baš kao simbol prolećnog buđenja i nade, došla kao potvrda duhovne snage i lepote tog trenutka.
- U hrišćanskoj simbolici, lasta ima posebno mesto. Smatra se simbolom vaskrsenja jer se svake godine, s prolećem, vraća na ista mesta. Njena pojava u crkvi, upravo u trenutku dok se slika Vaskrsenje, mnogima je delovala kao znak svetlosti, nade i vere u život posle smrti. Nije iznenađujuće što se snimak ovog neobičnog događaja često ponovo pojavljuje na društvenim mrežama i izaziva divljenje vernika širom zemlje.
Iako snimljen pre više godina, video susreta umetnika i ptice i dalje oduševljava, podsećajući da svetost ne dolazi uvek u velikim gestovima, već i u tihim, nežnim susretima sa prirodom. U tom hramu, dok su miris boja i mir sveća ispunjavali prostor, jedna malena ptica podsetila je sve prisutne na duhovne poruke koje često zanemarimo u svakodnevici.
- Priča iz Žitkovca ostaje kao svedočanstvo da se čuda ne najavljuju – ona se jednostavno dese. A vernici znaju da kada srce oseti mir, a duša uzdrhti, možda je upravo to susret sa nečim višim. Lastavica u crkvi nije bila samo ptica – bila je znak.
BONUS TEKST
Vidovdan je i dan kada se, prema narodnom verovanju, može naslutiti budućnost. Devojke su nekada, u nadi da će u snu videti svog budućeg muža, pod jastuk stavljale cveće – plavo i crveno – i tiho izgovarale molitvu svom zamišljenom vereniku. Ponekad bi se ispod jastuka stavljali i komadići hleba, so i piskavica, kako bi se prizvala sreća u ljubavi i brak.
- Jedna od najsnažnijih legendi vezanih za Vidovdan jeste ona o knezu Lazaru. Prema predanju, pred bitku mu se javio anđeo Gospodnji i ponudio mu izbor između carstva zemaljskog i carstva nebeskog. Lazar je, u ime naroda, izabrao carstvo nebesko, odrekavši se telesnog opstanka u korist večnih duhovnih vrednosti. Ta odluka simbolizuje spremnost na žrtvu i veru u viši smisao postojanja.
