Surogat majčinstvo je oduvek prisutno samo se držalo u tajnosti a to je već sada proces u kojem nažalost veliki broj gleda kako ostvariti materijalnu dobit.U nastavku današnjeg članka pročitajte emotivnu ispovest devojke koja je rođena od strane surogat majke..
- Surogat majčinstvo predstavlja jednu od najkontroverznijih tema savremenog društva, naročito kada se posmatra kroz prizmu etike, prava deteta i psiholoških posledica. U mnogim zemljama sveta, poput Sjedinjenih Američkih Država, ova praksa je postala dostupna i legalno regulisana opcija za parove koji se suočavaju sa neplodnošću ili drugim biološkim izazovima u pokušaju da osnuju porodicu. Poznate ličnosti, kao što su Sara Džesika Parker, Kloi Kardašijan, Paris Hilton i drugi, javno su podelili da su postali roditelji upravo zahvaljujući surogat majkama. Slično tome, i u našoj zemlji je pevačica Marija Šerifović odlučila da uz pomoć surogat majke dobije dete, što je izazvalo brojne rasprave u javnosti.
Dok neki ovu praksu vide kao čin ljubavi i nesebične pomoći ženama koje ne mogu same izneti trudnoću, drugi je doživljavaju kao moralno upitan oblik komercijalizacije rađanja, pa čak i kao eksploataciju ženskog tela. Posebno snažan pogled na ovu temu dolazi iz ličnog iskustva Olivije Morel, žene koja je rođena putem surogat majčinstva i koja je godinama pokušavala da se izbori sa identitetskom krizom i emotivnim posledicama koje je ta činjenica ostavila na njen život.
- Olivija je tokom detinjstva gajila bajkovitu sliku o svom poreklu, verujući u priču da je rođena u Kentakiju jer je njena majka bila očarana filmom Prohujalo s vihorom. Ta priča joj se godinama činila romantičnom i toplom. Međutim, istina koju je otkrila kasnije bila je daleko od idealizovane bajke. Naime, Olivija je saznala da je zapravo rođena zahvaljujući surogat majci, koja je nakon porođaja odmah bila odvojena od nje, a dete predato roditeljima koji su platili da ga dobiju.
Ovo otkriće ostavilo je dubok trag u njenoj psihi. Osećaj napuštenosti, praznine i konfuzije bio je konstantan kroz njeno odrastanje, uprkos spoljašnjem izobilju i životu u luksuzu. Materijalna sigurnost nije mogla nadomestiti emotivni nedostatak. Odrasla je sa roditeljima koji su je retko grlili i pružali ljubav, dok su dadilje bile te koje su zapravo bile prisutne u njenom svakodnevnom životu. Pitanje identiteta, biološkog porekla i osećaj da nešto nedostaje stalno su je pratili.
- Olivija ističe da surogat majčinstvo nije samo pravna i biološka procedura, već čin koji može imati ozbiljne posledice po dete, naročito ako se ne vodi računa o njegovim emocijama i psihološkom razvoju. Iz njenog ugla, taj čin može predstavljati odvajanje od majke kao primarnog objekta ljubavi, što može stvoriti trajnu traumu. Ova perspektiva je još snažnije oblikovana kada je i sama postala majka. Tokom sopstvene trudnoće, kaže da je prvi put zaista razumela dubinu veze između majke i deteta – veze koju surogat sistem po prirodi stvari raskida.
Dodatnu bol prouzrokovalo joj je saznanje da je njeno rođenje vremenski prilagođeno rasporedu njenih roditelja, što je dodatno učvrstilo njen osećaj da je tretirana kao proizvod, a ne kao dete začeto iz ljubavi. Zbog toga se tokom mladosti suočila sa depresijom, pokušajima samoubistva, seksualnim zlostavljanjem i destruktivnim ponašanjima, dok je tražila način da popuni prazninu koju je osećala.
- Spas je pronašla tek kasnije u životu, kroz psihoterapiju, partnera koji joj je pružio bezuslovnu podršku i rođenje sopstvene dece. DNK analizom je konačno potvrdila svoju sumnju i došla do biološke majke, sa kojom je, uprkos početnom gnevu, uspela da stupi u kontakt. Otkrila je i da je majka rodila još nekoliko dece, ali je nju odmah po porođaju predala, svesna da bi je, ako je zadrži, volela previše da bi je ikada pustila.
Danas, iako ima razumevanja za parove koji se odlučuju na surogat majčinstvo iz želje da postanu roditelji, Olivija upozorava da se u tom procesu često zanemaruje ono najvažnije – dete. Smatra da bi praksa trebala biti mnogo strože regulisana, uz davanje više prava i zaštite deci koja su rođena na taj način. Za nju, surogat majčinstvo je ostavilo ranu koju nije moguće lako zalečiti. Njena priča postavlja važno pitanje – da li pravo na roditeljstvo može biti iznad prava deteta na prirodnu, biološku i emotivnu povezanost?
