Danas vam pišemo o priči Ermina Husike iz Kaknja, koji je, nakon godina borbe, pokušao započeti miran život u malom selu Tupkovići.
Verovao je da će nakon svega konačno pronaći sigurnost za svoju porodicu. Međutim, sudbina je imala drugačije planove, a njegova ispovest postala je inspiracija za mnoge, ali i pokazatelj koliko život može biti surov.
Ermin je, još od detinjstva, prošao kroz brojne teške trenutke. Sa samo 14 godina preživeo je nesreću koja mu je promenila život – nakon pada sa konja i ozbiljnih povreda, ostao je invalid sa više od 90% telesnog oštećenja. Iako je njegov život bio ispunjen teškoćama, nikada nije odustao od borbe. Nastavio je da radi, bori se i sanja o boljoj budućnosti. Godinama je radio različite poslove, bio čuvar, farmer, a čak je i pomagao na farmama koje su zapošljavale osobe sa invaliditetom. Nikada nije tražio izgovore i tvrdio je da je morao da se bori za svoj život.
Njegova velika želja bila je da svom sinu pruži bolji život, uprkos svim izazovima. U braku od deset godina, Ermin je sa suprugom planirao budućnost, a uz pomoć dobrih ljudi, brzo su se počeli obnavljati temelji njihove nove kuće. Nakon godina patnje i borbe, verovao je da će u toj kući konačno pronaći mir, da će zajedno sa ženom i detetom stvarati uspomene, imati porodične obroke i živeti spokojno.
- Međutim, umesto porodične sreće, Ermin je doživeo izdajnički udarac koji mu je uništio svet. Vratio se jednog dana kući i zatekao praznu kuću, bez supruge. Na stolu je bila poruka koja mu je srušila sve snove. Supruga je otišla bez najave, a iz njene poruke saznao je da je pobegla sa mužem njegove sestre, koristeći novac koji je uzela iz dečijeg dodatka. Izdaja koju je doživeo bila je dvostruka – bračna i porodična. Osećao je šok i dubok stres, ali nije se predavao. Uprkos emocionalnom slomu, morao je da nastavi sa životom, da se brine o svom sinu i da se bori.
Odlazak njegove žene nije bio običan – ona je lagala da ide kod majke koja je navodno bila bolesna, ali je zapravo imala plan da pobegne sa drugom. Ermin je obavestio policiju i pokušao da reši pravnu situaciju, ali postupak razvoda postao je dugotrajan i iscrpljujuć. U međuvremenu, on je preuzeo potpunu odgovornost za svog sina, zbog kojeg je morao da napusti posao i suoči se sa mnogim izazovima. Svakodnevni život postao je još teži jer nije imao kome da poveri brigu o detetu, pa su svi poslovi – od kućnih do emotivnih – pali na njega.
U tim trenucima, Ermin se setio reči svog oca, koji mu je rekao: „Ermine, sine, dobar si dušom, dobar si srčano. Čuvaj se, dete, da ti se opanak ne pocepa. Ako ti se opanak pocepa, naj*bo si u životu.” Danas, gotovo sa suzama u očima, shvata duboko značenje tih reči, jer je suočen sa stvarnošću u kojoj dobrota često vodi ka patnji.
- Iako je život nastavio da ga testira, Ermin nije gubio veru. I dalje veruje da će jednog dana pronaći srodnu dušu, ženu koja će ga voleti i koju će on voleti, bez laži i skrivljenih planova. Njegova nada je i dalje živa, uprkos svim preprekama. Ermin ne traži sažaljenje, ali nosi sa sobom neizmernu želju da se jednog dana život okrene na bolje. Kaže da bi voleo da upozna ženu koja bi bila uz njega i njegovog sina, i da veruje da takva osoba postoji negde.
Njegova ispovest nije samo priča o prevari i gubitku, već i o borbi i otpornosti. Ljudi iz svih krajeva šalju mu poruke podrške, divljenja i poštovanja. Jedan komentar, koji se posebno istakao, rekao je: „Kako je meni ovaj čovek divan… Toliko je inspirativan, da bi svakome trebalo biti uzor jednog muža i oca, koji se jednom rukom bori da stvori nešto svojoj familiji. Ermine, želim ti svako dobro.” Takve reči samo potvrđuju snagu i hrabrost koju Ermin nosi u srcu, iako je život nije štedio.
Njegova priča nas podseća na to koliko je važno imati hrabrosti suočiti se sa životom i boriti se, bez obzira na to koliko nas okolnosti povređuju. Ermin, iako je suočen sa teškim životnim okolnostima, i dalje pokazuje da nije sve izgubljeno, dok veruje da će jedan dan, uz pomoć vere i nade, pronaći sreću i mir koji zaslužuje
