Život piše jako čudne i uzbudljive priče a Vi danas pročitajte šta se desilo jednoj mladoj devojci koja je krenula na kraći put ne sluteći da će joj se život okrenuti naglavačke.
- Priča Bojane iz Valjeva počinje kao obična epizoda svakodnevnog života – kratko putovanje iz Beograda kući kod roditelja, autobus, usputno ćaskanje sa nepoznatom devojkom… Ništa ne sluti na dramu, sve dok nekoliko slučajnih rečenica ne otvore vrata jedne zapanjujuće životne istine.
Sve se dogodilo pre pet godina. Bojana je imala dečka, stabilnu vezu koja je trajala pet godina i planove za budućnost. Tog dana, krenula je iz Beograda ka Valjevu sama, jer njen dečko nije mogao da je odveze do stanice. Sela je napred u autobusu, a pored nje je već sedela devojka koja joj se učinila poznatom. Bojana je, da bi skratila vreme, upitala da li se zove Marina – i pogodila. Ubrzo su se ispostavile i dodatne veze: Marina je išla u razred s Bojaninom rođakom. Razgovor je potekao spontano, teme su se nizale – od poznanika do planova za leto.
- U početku je sve delovalo kao slučajno prijateljstvo koje se rađa između dve žene koje su se slučajno srele. Marina je ispričala da ide u Valjevo kod strica i strine, i da je put prvobitno planirala za subotu, ali je ipak krenula dan ranije. Odatle su razgovor usmerile na letovanja i partnere. Ispostavilo se da i Marina ima dečka – i to već dve godine. Počele su da upoređuju njihove osobine: obojica vežbaju, idu u teretanu, obojica žive u istoj opštini, rade u privatnim firmama… Sve je išlo do tog trenutka kao igra slučajnosti, kao da pričaju o istom muškarcu – što se na kraju i ispostavilo.
Kada su krenule da razmenjuju fotografije, obe su ostale zatečene – Marina je pokazala sliku na kojoj je bio upravo Bojanin dečko. U tom trenutku počela je da se razotkriva istina koju nijedna nije mogla da nasluti. Ispostavilo se da su obe bile u vezi sa istim čovekom – Milanom. Marina je tvrdila da je on njen dečko, da se zove Milan P., a Bojana je znala da je to njen Milan. Zapanjenost, neverica, pa tišina – pa kafić u Valjevu gde su obe sele da raščiste sve. I jesu – do detalja.
- Ispostavilo se da ih je Milan godinama uspešno lagao i vodio dvostruki život. Obe su bile duboko emotivno uložene u tu vezu, i dok je Bojana verovala da će se venčati, Marina je smatrala da su u krizi, ali još uvek zajedno. Zajedno su odlučile da se suoče s njim, i isplanirale povratak za Beograd. Kada su stigle, Bojana ga je pozvala da je pokupi – odbio je. Marina ga je zvala – pristao je. Bojana je ostala po strani, skrivajući se dok nije došao. Kada je došao, poljubio je Marinu, ni ne sluteći da je Bojana tu.
U sledećem trenutku, Bojana je stajala pred njima – zbunjena, slomljena, izneverena. Milan ju je gledao unezvereno, ali ništa nije rekao. Nije imala snage ni da ga suoči sa pitanjima, ni da urla, ni da ga grdi. Samo se okrenula i otišla. Taj trenutak je za nju bio kraj – ne samo te veze, već i jedne iluzije. Više ga nikada nije srela, niti se čula s Marinom. Kasnije je saznala da su njih dvoje ostali zajedno, venčali se i dobili decu.
- Godine su prošle, ali rana nije zarasla. Bojana i dalje preispituje da li je mogla da reaguje drugačije, da se možda borila za svog partnera, da je tražila objašnjenje. Ali vreme je učinilo svoje – Milan je sada tuđi muž, otac, a Bojana, iako slobodna, nosi teret tog susreta do danas.
Ova priča je ne samo o izdaji i prevari, već i o onom neobjašnjivom osećaju koji ljudi nose dugo nakon što istina izađe na videlo. Bojana je iz autobusa krenula na kratko putovanje, a završila na životnoj raskrsnici, suočena sa pitanjima na koja ni danas nema odgovore. Njena priča podseća koliko slučajnosti mogu promeniti tok života – i koliko istina zna da zaboli, čak i kad je ne tražiš.
