Žene su davno dokazale da su jake i da mogu sve posebno ako su potrebne svojoj obitelji,slučaj ove hrabre Egipćanke je izmamio suze u očima čak i onima najtvrđeg srca..
Priča Egipćanke Bahie Suleimani duboko je potresna i istovremeno inspirativna, jer osvetljava krajnje granice žrtve koje jedna žena može da podnese kako bi zaštitila i održala svoju porodicu. Bahia nije samo simbol borbe protiv siromaštva, već i hrabro lice otpora prema rigidnim društvenim normama koje određuju šta žena može ili ne može da bude.
Suprug Bahie Suleimani je invalid, nesposoban da radi, dok su njihova deca bila gladna i bez osnovnih uslova za život. U svetu gde žene često nisu dobrodošle u fizički zahtevnim poslovima, pogotovo na Bliskom istoku, Bahia je napravila radikalnu odluku – skinula je svoj hidžab, ošišala se, sakrila svoju ženstvenost i preobukla se u muškarca. Pod imenom Bakar, četiri godine radila je teške fizičke poslove na gradilištima grada Beni Suef, izdržavajući muža i decu u uslovima u kojima većina ljudi ne bi preživela ni dan.
U početku je pokušavala da zadrži svoj ženski identitet, noseći abaju i veo dok je radila. Međutim, brzo je uvidela da je zbog toga niko nije shvatao ozbiljno. Promenila je pristup, prerušila se i počela da radi rame uz rame s muškarcima. Produžavala je smene, uzimala svaki prekovremeni sat koji joj se nudio, samo da bi donela nešto hrane kući.
Sve je išlo dok je nije zaustavila policija – bez vozačke dozvole, otkriveno je da je zapravo žena, a ne muškarac kako se predstavljala. Njeno vozilo, koje joj je predstavljalo ključan izvor zarade, oduzeto je, a ona nije mogla da plati kaznu od 3.000 egipatskih funti (oko 168 američkih dolara).
Situacija je postajala sve bezizlaznija. Sa nagomilanim dugovima i bez sredstava, Bahia je donela još težu odluku – prodala je svoj bubreg kako bi izbegla zatvor i nastavila da brine o porodici. Posledice tog čina bile su drastične: iscrpljenost, slabost i gotovo potpuni fizički kolaps. Sama je rekla da se od tada jedva drži na nogama.
U emisiji „90 minuta“ ispričala je svoju priču i dotakla srca miliona gledalaca. Voditelju je, na pitanje da li joj nedostaje da bude žena, odgovorila: „Kad vidim žene obučene kao žene – boli me.“ Taj odgovor sadrži tugu, frustraciju, ali i neizmernu snagu. Odricala se svog identiteta i ženskosti ne zato što je želela, već zato što nije imala izbora.
Njena priča nije prošla nezapaženo. Guverner Beni Suefa reagovao je i obećao da će njena porodica dobiti potrebnu pomoć. Ipak, Bahia je naglasila da preuzimanje muškog identiteta nije bilo samo zbog pristupa poslu, već i zaštite – izbegla je seksualna uznemiravanja koja su, nažalost, svakodnevica mnogim ženama na takvim radnim mestima.
Bez formalnog obrazovanja, bez porodice koja ju je podržavala tokom detinjstva, bez društva koje bi joj pružilo osnovnu zaštitu, Bahia je sama podigla svoj mali svet. Svojom hrabrošću, snalažljivošću i odlučnošću uspela je da preživi i spase ono što joj je najvažnije – svoju decu. Danas, dok se bori sa zdravstvenim posledicama i dalje siromašnim uslovima, Bahia ima jedan cilj – da njeno dete ima šansu za život kakav ona nikada nije imala.
Ova priča prevazilazi granice zemlje i religije. To je priča o majci koja je postala simbol nesalomive snage, žene koja je prkosila nepravdi, tradiciji i očaju. Bahia Suleimani je primer da ponekad najveći heroji nisu oni koji vode vojske, već oni koji ćutke i odlučno vode porodice kroz najmračnije životne trenutke.
