Sitne bube i insekti često opsedaju naše domove a mi muku mučimo kako ih se rešiti na ekološki prihvatljiv način bez da ugrozimo zdravlje nas i naših ukućana.Mi smo za Vas danas napisali jedan savet a Vi ga isprobajte..
Bubašvabe su među najnepoželjnijim štetočinama koje mogu da se nastane u domaćinstvu. Njihova otpornost i sposobnost brzog razmnožavanja čine ih posebno upornim problemom. Iako postoje brojna hemijska sredstva za njihovo suzbijanje, sve više ljudi se odlučuje za prirodne metode koje su bezbednije kako za ljude, tako i za kućne ljubimce. Prirodna sredstva su često jednostavna za upotrebu, lako dostupna i ne sadrže toksične hemikalije koje mogu naškoditi zdravlju ukućana.
Jedan od najpopularnijih prirodnih mamaca je mešavina sode bikarbone i šećera. Šećer služi kao mamac jer privlači bubašvabe, dok soda bikarbona reaguje sa njihovim digestivnim sistemom. Ova reakcija izaziva stvaranje gasova koje bubašvabe ne mogu da izbace, što ih na kraju ubija. Ova mešavina se jednostavno pravi, najčešće u jednakim razmerama, i postavlja se na mestima gde se bubašvabe najčešće pojavljuju – ispod sudopera, u kuhinji, iza kuhinjskih elemenata ili u kupatilu.
Drugi poznati prirodni otrov za bubašvabe jeste borna kiselina, koja se obično kombinuje sa brašnom i šećerom. Šećer i brašno imaju ulogu da privuku insekte, dok borna kiselina deluje kao smrtonosni otrov. Od ove smese mogu se napraviti male kuglice koje se rasporede na skrovitim mestima u stanu. Iako je delotvorna, borna kiselina mora se koristiti s oprezom – treba voditi računa da ne bude dostupna deci ili kućnim ljubimcima, jer i za njih može biti štetna.
Još jedan efikasan i potpuno bezbedan način borbe protiv bubašvaba jeste korišćenje dijatomejske zemlje. Reč je o finom prahu sastavljenom od mikroskopskih fosilizovanih algi. Kada bubašvabe dođu u kontakt s njim, čestice oštećuju njihov egzoskelet, uzrokujući dehidraciju koja na kraju dovodi do njihove smrti. Prednost dijatomejske zemlje je u tome što ne sadrži hemikalije i bezbedna je za ljude i životinje, ali je potrebno vreme da bi se videli prvi rezultati.
Pored direktnog uništavanja bubašvaba, može se koristiti i taktika odbijanja – odnosno korišćenje prirodnih mirisa koje ove štetočine ne podnose. Eterična ulja poput peperminta, limuna ili lavande mogu se pomešati sa vodom i naprskati po ćoškovima, ivicama ormarića i drugim mestima gde se bubašvabe mogu kretati. Ovi mirisi deluju kao prirodni repelenti i mogu značajno smanjiti njihovo prisustvo u domu.
Ipak, nijedna metoda neće biti dovoljno efikasna ukoliko se ne vodi računa o osnovnoj higijeni. Bubašvabe se zadržavaju na mestima gde ima hrane, vlage i skrovišta. Zato je ključno redovno čišćenje kuće, naročito kuhinje i kupatila, uklanjanje ostataka hrane, redovno iznošenje đubreta i zaptivanje pukotina kroz koje ove štetočine mogu da uđu. Čak i mala napuklina u zidu ili podu može biti prolaz za bubašvabe koje traže sklonište.
Osim što su estetski neprijatne, bubašvabe predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik. Na svojim telima i u izmetu mogu nositi brojne patogene mikroorganizme. Često prenose bakterije poput salmonele, E. coli, stafilokoka i streptokoka, koje mogu izazvati ozbiljne infekcije i trovanja. Pored bakterija, zabeleženo je da mogu nositi i viruse, uključujući i poliovirus. Kontakt sa kontaminiranim površinama ili konzumacija hrane preko koje su prešle bubašvabe može dovesti do raznih zdravstvenih problema.
Takođe, osobe koje su alergične na određene supstance mogu imati pogoršane simptome u prisustvu bubašvaba. Njihov izmet, pljuvačka i delovi tela sadrže proteine koji mogu izazvati alergijske reakcije, a kod osoba sa astmom mogu izazvati i ozbiljne napade, naročito kod dece.
Ukoliko se bubašvabe i dalje pojavljuju uprkos upotrebi prirodnih sredstava i održavanju higijene, preporučuje se kontaktiranje profesionalnih službi za deratizaciju. U nekim slučajevima infestacija može biti ozbiljna i zahtevati stručnu intervenciju. Brza reakcija i kombinacija različitih metoda su najbolji način da se eliminiše ovaj neprijatan i potencijalno opasan problem iz domaćinstva.
