U nastavku današnjeg članka Vam donosimo ispovest jedne ćerke koja je razočarana i povređena ponašanjem svoje majke prema njoj i njenoj deci…
Dragana iz Jagodine je godinama verovala da će njene dve ćerke, Jana i Anja, biti jednako voljene od strane bake, baš kao što baka voli Luku i Andriju, decu njenog brata Gorana. Maštala je o tome kako će njena majka Jovanka imati istu količinu ljubavi, pažnje i nežnosti za sve unuke, bez obzira na to iz čije su kuće došli. Međutim, stvarnost se ispostavila potpuno drugačijom i bolnijom nego što je mogla da zamisli.
- Dragana je dugo pokušavala da ne primeti razliku u bakinom ponašanju, nadajući se da će vreme učiniti svoje i da će Jovanka zavoleti Janu i Anju podjednako kao i Goranovu decu. Ali trenutak kada je čula rečenicu koja joj je slomila srce naterao ju je da prizna sebi da stvari nisu onakve kakve je želela da veruje.
„Moja majka se zove Jovanka, ali meni njeno ime odavno više ne zvuči nežno“, priznaje Dragana. „Još od detinjstva sam shvatila da ona nikada nije imala isti odnos prema meni i mom bratu. Goran je bio ‘sin jedinac’, kako je često isticala, dok sam ja bila ‘ćerka – tuđa kuća’. Te reči je ponavljala godinama, verovatno ih je čula od svoje svekrve i nikada se nije zapitala koliko su bolne.“
- Ono što je Dragani najteže pada je što se isti obrazac ponavlja i sa njenom decom. Njena majka Jovanka svakog praznika odlazi kod Gorana, nosi njegovoj deci koverte sa novcem, kupuje im najmodernije patike i telefone. Dragana kaže da njene ćerke od bake, kada ih se uopšte seti, dobiju eventualno čokoladu kupljenu na pijaci.
„Nisam materijalista i ne merim ljubav kroz poklone“, priča Dragana. „Ali kada moja starija ćerka Jana upita zašto je baka Andriji donela 50 evra, a njoj samo čokoladu, ostajem bez reči. Kada mi mlađa Anja šapatom kaže: ‘Mama, baka me ne voli kao Luku’, srce mi se slomi, a ja nemam snage da im objasnim istinu.“
- Rođendani njenih ćerki prolaze bez ikakve pažnje od strane bake, dok se za Goranovu decu prave velike proslave, naručuju torte iz najboljih poslastičarnica i kupuju posebni pokloni. Dragana priznaje da je jednom skupila hrabrost da majku direktno pita da li je svesna koliko njen odnos boli njene unuke. Jovanka je samo slegla ramenima i rekla: „Goran se više trudi oko mene. Vi ste uvek na svoju ruku. A i on je muško i ima sinove. Neka zapamte kakvu su baku imali.“
Dragana se pita kako da objasni svojim ćerkama takav način razmišljanja. Da li se ljubav meri time koliko često dolazite kod majke? Da li se razlikuje prema polu deteta kojeg ste rodili? Ili je u pitanju nešto dublje, što ona nikada nije imala?
- „Moje ćerke nisu krive što su ženske. I nisu zaslužile da gledaju kako njihova baka deli ljubav na onima koji su ‘od sina’ i onima koji nisu. Najteže mi je kada se pretvaram pred njima da je sve u redu. Smejem se dok primaju čokoladu, pravim se da je to divan gest, a iznutra bih plakala. Ponekad se uplašim da će me moje ćerke, kad porastu, gledati kao što ja gledam svoju majku.“
Dragana priznaje da ne traži da njene ćerke dobiju više od drugih, samo želi da ne budu manje voljene samo zato što su njene i zato što nisu „od sina“. „Ja sam i dalje njeno dete, bez obzira što sam ćerka. Ona kojoj je nekada govorila da je voli. Ona koja joj je masirala leđa kada je bolela kičma. Danas ne pitam ništa, jer odgovori bole više nego tišina“, završava svoju emotivnu ispovest.
