Naš region je upečatljiv pomnogo čemu ali naši karakteri su ono što je ostavilo trag na svakoj državi u koju je kročio Bosanac,Srbin ili Hrvat.U nastavku današnjeg članka Vam donosimo jednu jako zanimljivu priču od vlasnika kafića iz Tunisa..
- Narodi sa prostora bivše Jugoslavije često su predmet raznih stereotipa, kako među sobom, tako i u očima ljudi iz drugih krajeva sveta. Naš mentalitet, način govora, ponašanja i odnos prema životu često se opisuje kao glasan, strastven i opušten. Volimo da se družimo, da jedemo u dobrom društvu, popijemo i zapevamo. Ipak, uprkos toj širokoj slici koja se često prikazuje kao uniformna, svaki narod u okviru ovog prostora nosi sopstvenu nijansu, identitet i specifičnost.
Zanimljiv uvid u to kako nas doživljavaju ljudi sa strane pruža jedan neobičan susret u Tunisu. U pitanju je priča o Naufelu, vlasniku kafića u turističkom delu zemlje, koji je tokom godina rada imao prilike da upozna ljude iz svih krajeva sveta. Ono što ga čini posebnim jeste sposobnost da, gotovo bez greške, prepozna ljude sa Balkana – i ne samo to, već da razlikuje odakle tačno dolaze: da li su iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske ili Slovenije.
- Naufel je tokom jednog razgovora sa srpskim gostom objasnio kako razvija tu sposobnost posmatranjem sitnih detalja – govora tela, boje kože, crta lica, pa čak i načina komunikacije. Za Srpkinje je, recimo, rekao da ih krase izražajne oči i tamniji ten, uz prirodnu samouverenost koja ih izdvaja. Hrvate je opisao kao visoke, često svetlije puti, sa karakterističnim sitnim pegicama. Naveo je i da su često talentovani za sportove poput rukometa.
Kada govori o Slovencima, primećuje da su nešto nižeg rasta u proseku, ali snažne građe, dok se za Bosance našalio da ih lako prepozna po ljubavi prema hrani. Uz osmeh je rekao kako često gestikuliraju kada govore, i da se kod njih uvek vidi koliko uživaju u dobrom obroku. Njegove opservacije su izrečene sa simpatijom, a gosti kojima su bile upućene reagovali su smehom i radoznalošću, svesni da su i sami nosioci određene slike koju drugi formiraju o njima.
- Ono što je posebno zanimljivo jeste što Naufel ne staje samo na razlikama unutar Balkana. On je naučio da pravi razliku i među ljudima iz šireg evropskog okruženja. Na primer, Ruse razlikuje po specifičnoj ozbiljnosti i držanju, dok je za zapadnoevropske turiste primetio opušteniji i možda rezervisaniji pristup. Njegovo bogato iskustvo u radu sa ljudima iz celog sveta učinilo ga je neformalnim posmatračem kultura, jezika i ponašanja, i kako sam kaže – Balkan mu je ostao posebno drag zbog srdačnosti i otvorenosti koje retko gde viđa.
Osim toga, prisetio se i turista iz Bugarske koje je, zanimljivo, uporedio sa Turcima, oslanjajući se na porodične korene koji ga vežu za taj deo sveta. Kao neko ko dolazi iz mediteranskog ambijenta, Naufel je prirodno osetljiv na nijanse južnjačkog temperamenta i lako prepoznaje one koji mu po tome liče.
- Na kraju, njegovo viđenje balkanskih naroda, iako prožeto stereotipima, nosi jednu toplinu i iskrenu radoznalost. Iako nas ponekad svet posmatra kroz pojednostavljene slike, jasno je da mnogi umeju da prepoznaju i cene razlike koje nas čine posebnima. Nije neobično da se Balkan često gleda kao jedan entitet, ali istina je da svaki narod u okviru tog prostora ima svoj karakter, ritam, jezik i duh.
Ova priča iz Tunisa podseća nas da čak i u svakodnevnim susretima, tamo gde najmanje očekujemo, postoji prostor za međusobno razumevanje i poštovanje. Ponekad je dovoljan jedan razgovor, osmeh ili šoljica kafe da osetimo kako nas drugi vide i koliko se ta slika može razlikovati od one koju mi imamo o sebi. Upravo ta raznolikost jeste ono što nas izdvaja, čini autentičnima i povezuje sa svetom na neočekivane načine.
