Jedan od omiljenih voditelja poznatog show-a “Nikad nije kasno” Žika Jakšić je trenutno hospitalizovan u bolnici,detlji o njegovom stanju stalno izlaze u javnost a objavljena je i njegova emotivna ispovest..
- Žika Jakšić, dugogodišnji autor i lice emisije „Nikad nije kasno“, nedavno je doživeo zdravstveni zastoj zbog kojeg je morao u bolnicu, što je odmah uznemirilo njegove brojne gledaoce, saradnike i prijatelje. Vesti o njegovom prijemu u bolničku ustanovu proširile su se brzinom svetlosti, a svako ko ga prati poželeo je da sazna kakvo je njegovo stvarno stanje. Smirenje je doneo muzičar Aleksandar Sofronijević, prijatelj sa kojim Žika godinama radi, objašnjavajući da se oporavak odvija dobro i da se Jakšić oseća sve bolje. Ipak, činjenica da još nije izvesno hoće li se pojaviti u završnici aktuelne sezone takmičenja dodatno oslikava ozbiljnost situacije kroz koju prolazi.
Tek nekoliko meseci ranije, u februaru, Žika je sa osmehom proslavio svoj šezdeset prvi rođendan, okružen porodicom i bliskim ljudima. Tada je delovao vitalno i puni planova, pa je nagla bolest delovala gotovo kao neugodna opomena da ništa nije trajno. U jednoj ranije emitovanoj epizodi razgovora u formatu „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ otvoreno je govorio o tome koliko vreme može biti varljivo. Govorio je da ljudi često izgovaraju izreku da je vreme novac, ali zaboravljaju da je taj „kapital“ nenadoknadiv. Ono što prođe, nema kamate, nema povratka, i tek kad se suočimo s ograničenjima sopstvenog tela, postanemo svesni koliko smo ga do juče olako trošili.
- Za Žiku je to saznanje bilo prekretnica; rekao je da je veći deo života proveo radeći do iscrpljenosti, verujući da je trajna raspoloživost ključ uspeha. Tek sada, kako kaže, uči da bude gospodar sopstvenog rasporeda i da sebi priušti trenutke tišine, druženja i samoće. U toj kratkoj ispovesti zabeležio je i misao da se čovek često ustručava da uspori sve dok ga okolnosti ne prisile na to. Njegova izjava postaje tim snažnija kada znamo da se trenutno bori da povrati zdravlje – zdravlje koje je ranije uzimao zdravo za gotovo, baš kao i mnogi od nas.
Porodične vrednosti utisnute su u njega od ranog detinjstva. Majka, učiteljica predana svom pozivu, i otac Dušan, uzor poštenja i predanosti, stvorili su dom u kojem agresija nije imala mesta. Žika se danas sa setom priseća kako su njega i brata učili da se pristojnost nikada ne isključuje, čak ni kad čovek misli da nema vremena. Takvo kućno vaspitanje pratilo ga je kroz karijeru i, tvrdi, spasilo ga je mnogih posrnuća.
- Odrastao je u Aleksandrovcu, gradu koji je opisao kao bezbednu luku u kojoj su se vrednovali rad, drugarstvo i poštovanje starijih. Bio je odličan đak u velikoj osnovnoj školi „Aca Aleksić“, ponosan pionir koji je pred drugovima polagao zakletvu da će biti dobar drug i savesno se ponašati. Te vrednosti, kaže, danas često pronalazi samo u sećanjima jer ih savremeno društvo potiskuje pred brzinom digitalne komunikacije i površnim pritiscima društvenih mreža. Primećuje da mladi, zagledani u ekrane, ređe čuju poruku da se poštenje isplati i da istinsko prijateljstvo zahteva vreme, a ne samo „lajk“.
Dok razmišlja o promenama koje su se dogodile za malo više od pola veka, Jakšić prepoznaje napredak u tehnologiji, ali iskreno žali za erozijom temeljnog morala. Po njegovim rečima, umesto da novim alatima obogatimo međusobne odnose, mi ih često koristimo da zamagljujemo iskrena osećanja i stvaramo lažne predstave o sopstvenom životu. Javno priznaje da ga ova ambivalentnost savremenog sveta boli više nego lični izazovi, jer veruje da su jednostavnost i otvorenost važniji od svake tehničke novotarije.
- Uprkos zdravstvenim poteškoćama, Žika ostaje simbol istrajnosti. Njegov glas, kojim je godinama najavljivao takmičare i bodrio gledaoce da veruju „da nikad nije kasno“, sada poprima novo značenje. On sam postao je junak sopstvene poruke: da za promenu navika, za usporavanje i za ponovno otkrivanje suštine nikad nije kasno. U trenucima kada osluškuje otkucaje sopstvenog srca umesto televizijskog aplauza, podseća sve nas da je svaki dah prilika da zahvalimo na onome što imamo – vremenu, porodici i prijateljima – umesto da žalimo za onim što bismo tek želeli da steknemo. I dok publika s nestrpljenjem čeka njegov povratak pred kamere, možda je najvažnije da Žika najpre pobedi bitku sa sopstvenim zdravljem, jer tek tada njegova priča o dragocenosti trenutka dobija puno značenje i služi kao podsetnik nama ostalima da ništa nije vrednije od života koji živimo, ovde i sada.
