Nekada jako popularan pevač Bojan Tomović ne prestaje da šokira javnost svojim poduhvatima i izjavama.U poslednje vreme je tema svih novina zbog borbe sa unutrašnjim “demonima” koji su izašli na svetlo dana nakon što je Bojan doživeo par ličnih gubitaka..
- Bojanova priča predstavlja potresno svedočenje o emocionalnim i psihičkim izazovima s kojima se pojedinac može suočiti kada se porodični odnosi pogoršaju, a mentalno zdravlje postane dodatno ugroženo. Njegova trenutna situacija uključuje boravak u psihijatrijskoj ustanovi, nakon incidenta koji je, prema njegovim rečima, proizašao iz snažnog sukoba sa najbližima – majkom i ujakom. Konflikt je kulminirao njihovim zahtevom da napusti porodični dom, nakon čega je usledila intervencija policije i njegovo hospitalizovanje.
Bojan otvoreno govori o osećaju poniženja koji je doživeo, opisujući trenutak kada mu je majka ugasila cigaretu u čaši, što ga je, kako kaže, dodatno dotuklo. Njegova reakcija u afektu dovela je do još težih posledica – zabranjen mu je kontakt sa članovima porodice, što je na njega ostavilo snažan psihološki trag. Iako ne poriče da i sam ima svojih mana, izražava razočaranje u ljude od kojih je, u kriznim trenucima, najviše očekivao podršku i razumevanje.
- Suočen sa dijagnozom bipolarnog poremećaja, Bojan je već neko vreme pod terapijom koja uključuje lekove poput litijuma, ali i blage elektrošokove. Iako je proces naporan, on ne gubi nadu da će uspeti da postigne stabilnost i da će uspeti da se vrati svakodnevici. Njegova borba je svakodnevna – između faza euforije i dubokih depresivnih stanja, između nade i iscrpljenosti.
Posebno bolno deluje njegov opis odnosa sa majkom, koju i dalje, uprkos svemu, doživljava kao figuru od koje mu najviše znači priznanje i ljubav. Pitanje koje postavlja – kako majka može svom sinu reći da će ga smestiti u dom za nezbrinutu decu – ne nosi samo zamerku, već i vapaj za prihvatanjem. Takve rečenice, kako kaže, ostaju da odzvanjaju dugo nakon što budu izgovorene i stvaraju rane koje teško zarastaju.
- U svemu tome, muzika ostaje njegova snaga, utočište i način da opstane. Svaki trenutak proveden u stvaranju, pevanju ili komponovanju za njega je prilika da se oslobodi pritiska i pronađe smisao. Kako sam kaže, dok peva, kao da bar na kratko zaboravi sve ono što ga muči i boli. Muzika mu ne donosi samo osećaj pripadnosti i samopouzdanja, već i mogućnost da izrazi sve ono što rečima često ne može.
Njegova umetnost postaje terapija, ne samo za njega, već i za druge koji u njegovim pesmama pronalaze utehu i razumevanje. Kroz note i stihove, on deli svoju priču, otvara srce i pokazuje da ranjivost ne mora biti slabost – već most ka istinskom kontaktu sa sobom i drugima.
- Ova priča nije samo lična ispovest već i društveni alarm. Ukazuje na to koliko su mentalne bolesti i dalje stigmatizovane, koliko porodica, umesto da bude podrška, ponekad dodatno otežava situaciju, i koliko je važno da otvoreni razgovor, empatija i razumevanje postanu osnovni deo međuljudskih odnosa. Jer, kad porodica okrene leđa, pojedinac često ostaje sam naspram svojih unutrašnjih demona.
Bojanov put je težak, ali i važan. Njegova priča može da posluži kao podsetnik da niko ne treba da se stidi svojih borbi i da iskrenost ima moć da menja i osnažuje. Kroz svoju otvorenost i umetnost, Bojan ne samo da leči sebe, već i ohrabruje druge da potraže pomoć, da govore o onome što ih tišti, i da nikada ne izgube veru da se i iz najmračnijih trenutaka može izroditi svetlost.
