Ponekad ljudi umeju da donesu odluku brzopleto i bez previše razmišljanja, pa se kasnije kaju zbog toga. U današnjem članku donosimo Vam priču u kojoj je čovek doneo udluku koja mu se kasnije obila o glavu, ali tada već nije mogao ništa da promeni i morao je da se pomiri sa svojom greškom…
„Mama se useljava sutra“, rekao je Kiril dok je zavaljen uživao u večeri. Komad pečene piletine nestajao je s njegovog tanjira, a ton u njegovom glasu bio je potpuno miran, gotovo ravnodušan, kao da izgovara najobičniju vest. Govorio je bez emocija, bez očekivanja reakcije, više kao da konstatuje činjenicu nego da započinje razgovor.
Arina je na trenutak zastala. Spustila je viljušku na porcelanski tanjir pažljivo i smireno, kao da su i ta sitna pokreti bili unapred planirani. Zvuk metala koji je dotakao ivicu tanjira delovao je suviše glasan u mirnoj prostoriji. Nije odmah reagovala, nastavila je da mirno žvaće poslednji zalogaj salate, dok je posmatrala supruga kako užurbano guta svaki zalogaj. On je bio zadovoljan sobom, uveren da donosi praktično rešenje za njihovu budućnost.
- „Iznajmiće svoj stan“, nastavio je, brišući usta ubrusom i ponosno gledajući ispred sebe. „Biće joj lakše u penziji, a nama će pomoći. Imaćemo besplatnog kuvara i osobu koja će sređivati stan. To je dobitna kombinacija, biće nam svima lakše i uštedećemo.“Arina se osmehnula, ali u njenom osmehu nije bilo sreće. To je bio miran, hladan osmeh, iza kog se krila misao koju Kiril nije umeo da pročita. On je bio siguran da mu se divi, da podržava njegov plan, a nije ni primetio da su njene oči ostale ozbiljne.
„Lepa ideja, dragi“, rekla je mekim tonom, ali odmah zatim nastavila: „Ali znaš šta bi bilo još bolje? Da sve bude pravedno.“ Kiril se zbunio. Nije očekivao otpor. Za njega je to bilo savršeno rešenje – majka bi se uselila, pomagala bi, svi bi bili zadovoljni. Nije mogao da shvati zašto Arina odjednom menja ton. „Ako se tvoja majka useljava, zašto onda ne bismo i moju pozvali?“ upitala je tiho, ali odlučno.
- Kiril je gotovo skočio sa stolice. „Jesi li ti poludela? Kako to možeš porediti? Nije isto!“ „Kako nije?“ odvratila je hladnokrvno. „Tvoja majka je usamljena, a moja takođe. Tvoja želi da pomogne, pa isto i moja. Obema je potrebna blizina porodice. Zar ne bi bilo pravedno da im pružimo jednaku priliku?“ Njene reči su ga zatekle. Nije imao spreman odgovor, a video je da njegov argument gubi snagu. Ona ga je posmatrala pogledom u kom je bilo više težine nego u svim njenim rečenicama.
„Možda bi najbolje bilo da ih obe pozovemo“, nastavila je smireno. „Imamo još jednu sobu, možemo je prilagoditi. Biće to prava velika porodica, kao u Italiji. Odluka je na tebi, Kirile.“ U tom trenutku shvatio je da stan više nije njegovo sigurno utočište. Bio je to teren na kome su se vodile bitke koje nije mogao da kontroliše. Samo nekoliko dana kasnije, njihova svakodnevica potpuno se promenila. Arinina majka, Raisa Zaharovna, uselila se kao vihor. Sa sobom je donela kofere, vreće i bezbroj sitnica, a sa njima i energiju koja je ispunila svaki kutak stana. Kiril se osećao kao gost u sopstvenom domu. Sve je bilo bučno, živopisno i previše intenzivno.
A onda je zazvonilo zvono. Njegova majka, Nina Pavlovna, ušla je tiho, gotovo nečujno. Za razliku od Raise, ona je nosila mirnu i povučenu atmosferu. Ipak, ubrzo se pokazalo da ni između njih dve ne može vladati sklad. Njihove sitne nesuglasice ubrzo su postale svakodnevica – koja serija će se gledati na televizoru, šta kuvati za ručak, gde ko treba da spava. Svaka od njih je pokušavala da preuzme ulogu glavne figure u kući, a ispod tih sitnih rasprava tinjala je ozbiljna borba za pažnju i dominaciju.
- Kiril se našao između dve sile koje nisu nameravale da popuste. Njegove reči više nisu imale težinu. Bio je zarobljen između želja i očekivanja dve majke. Arina je sve to posmatrala ćutke, zadovoljna što se njen plan odvijao bez da je ijednom povisila glas. Vremenom, atmosfera u stanu postala je napeta i iscrpljujuća. Svaka večera bila je nova borba, još jedan pokušaj da ga privuku na svoju stranu. Jedne večeri, Raisa mu je gurala tanjir s mesom, dok je Nina istovremeno insistirala da pojede povrće zbog zdravlja.
„Hajde, sine, izaberi“, rekla je Raisa. „Počni sa salatom“, dodala je Nina. Kiril je osećao da više nema izlaza. Bio je lišen mogućnosti da donese ijednu odluku samostalno. Njegov život, njegov dom i njegova sloboda pretvorili su se u prostor u kome nije imao kontrolu. Shvatio je da je prešao tačku bez povratka – sada je bio tek figura u igri koju su druge vodile.
