Nema lepšeg cveća nego onog prolećnog, a visibaba je po nama najlepša.Danas Vam malo pišemo o ovoj vesnici proleća te o običajima koji su vezani za nju.
- U narodu se odvajkada znalo – priroda leči, ali ume i da opomene. Među prvim znakom da zima popušta i da se tlo budi iz ledenog sna, pojavljuje se skroman, a opet neodoljivo nežan cvet – visibaba. Iako deluje nevino, ova biljka skriva mnogo više nego što se na prvi pogled može naslutiti.
Visibabe nisu samo glasnici proleća, već su kroz vekove zauzimale važno mesto u narodnoj medicini. Nekada davno, kad se bol umirivao travkama i molitvama, visibaba je bila čest saveznik protiv glavobolja i opštih bolova. Njena primena nije se zaustavljala samo na tim svakodnevnim tegobama – ljudi su je koristili i za ublažavanje simptoma Alchajmerove bolesti, oslanjajući se na moć prirodnih sastojaka koji se kriju u njenim nežnim laticama i čvrstim stabljikama.
- Međutim, dok su naši preci u njoj videli spas, današnja nauka ističe i njenu tamniju stranu. Botaničari i stručnjaci upozoravaju da visibaba, iako korisna u određenim okolnostima, sadrži otrovan sastav. Unos ove biljke u organizam – bilo slučajan ili iz neznanja – može dovesti do ozbiljnih posledica. Simptomi trovanja uključuju povraćanje, mučninu i proliv, a u težim slučajevima može doći i do dehidracije. Zbog toga se strogo savetuje da se visibaba koristi samo pod stručnim nadzorom, i nikako kao samostalna kućna terapija.
Postoji i jedna dodatna, ne manje važna dimenzija vezana za ovaj cvet – simbolika. U kulturnoj i duhovnoj tradiciji, visibaba se često povezuje sa čednošću, utehom, nadom, prijateljstvom u nevolji i čistoćom. Njena pojava u vrtovima i šumarcima deluje umirujuće i budi nežne emocije, ali ipak postoji i jedno staro verovanje koje je čini pomalo zlokobnom – kažu da visibaba ne sme cvetati u kući. Naime, po narodnim pričama, ako se ovaj cvet nađe unutar doma i procveta, to donosi nesreću, pa čak i smrt. Iako to danas zvuči kao praznoverje, mnogi stariji ljudi i dalje izbegavaju da ga unose u kuću, držeći se onoga – bolje sprečiti nego lečiti.
- Što se tiče botaničke strane, visibaba je prilično zanimljiva i raznovrsna biljka. U prirodi postoji oko 20 osnovnih vrsta, a zahvaljujući ljudskoj radoznalosti i ljubavi prema baštovanstvu, broj se povećao kroz ukrštanja i selektivni uzgoj. Tako danas imamo na desetine varijacija koje se mogu naći u vrtovima, dvorištima i staklenicima širom sveta. Iako smo navikli da je viđamo kao prvi znak proleća, pojedine vrste visibaba zapravo cvetaju i u jesen, unoseći vedrinu u tmurne dane kad se priroda povlači u zimski san.
Uprkos svojoj jednostavnosti, visibaba je biljka koja zahteva poštovanje. Njena pojava veseli oko i dušu, ali podseća i na staru narodnu mudrost da u svemu treba biti umjeren i oprezan. Nije sve što je lepo i korisno – ponekad upravo ono što nas očara može, ako nismo pažljivi, postati i opasnost.
- Dakle, ako je ugledate kako proviruje ispod snega ili nežno njiše glavicu pod prolećnim vetrom, zastanite. Divite se, ali nemojte je brati bez potrebe. Njeno mesto je u prirodi, gde vekovima raste i prenosi tihe poruke o životu, smrti, zdravlju i veri u snagu obnove.
