Rita Levi-Montalcini je bila jedna od najvažnijih neurološkinja u istoriji, čiji su doprinosi u oblasti neurobiologije značajno promenili razumevanje funkcije mozga i nervnog sistema. Rođena 1909. godine u Italiji, posvetila je svoj život istraživanju, a njeno najpoznatije otkriće bilo je nervni faktor rasta (NGF), koji ima ključnu ulogu u razvoju i regeneraciji nervnih ćelija. Za ovo otkriće dobila je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1986. godine. Njeno istraživanje otvorilo je nove puteve u razumevanju neurodegenerativnih bolesti i obogatilo neurologiju.
Ono što je posebno fascinantno kod Rite Levi-Montalčini nije samo njen naučni rad, već i način na koji je živela. Uprkos dubokoj starosti, ostala je intelektualno oštra i produktivna do poslednjih dana života. Neke od njenih ključnih navika koje su joj pomogle da očuva mentalnu jasnoću i vitalnost uključuju:
- Rano ustajanje – Rita je verovala da mozak najbolje funkcioniše u ranim jutarnjim satima, kada je um odmoran i spreman za rešavanje kompleksnih zadataka. Redovno je ustajala u 5 ujutro, što je bio njen najproduktivniji period.
- Lagana ishrana – Smatrala je da je lakša ishrana ključ za mentalnu jasnoću. Jela je samo jednom dnevno, obično lagani ručak, a povremeno uzimala malu činiju supe ili voće uveče. Ovaj način ishrane omogućio je njenom organizmu da ne bude opterećen varenjem teške hrane.
- Kontinuirani rad i učenje – Rita je verovala da mozak mora biti stalno stimulisan. Njena posvećenost naučnom radu bila je izuzetna, sa čak 171 objavljenom studijom. Radila je na složenim problemima i stalno učila nove stvari, čak i u kasnijim godinama života.
- Logičke zagonetke i ukrštene reči – Rita je svakodnevno rešavala logičke zadatke i ukrštene reči, jer je smatrala da takve aktivnosti podstiču mentalne funkcije i jačaju neuronske veze u mozgu.
- Učenje stranih jezika – Smatrala je da učenje novih jezika “isteže” mozak i doprinosi njegovoj funkcionalnosti. Posvećivala je samo 20 minuta dnevno učenju novih reči ili gramatičkih struktura, što je dovoljno za stimulaciju mozga.
- Pozitivan stav i izbegavanje stresa – Rita je naglašavala važnost pozitivnog stava prema životu. Verovala je da stres i toksični odnosi iscrpljuju mentalne resurse i ubrzavaju starenje mozga. Njena radoznalost i pozitivan pogled na svet omogućili su joj da održi vitalnost i intelektualnu produktivnost do 103. godine života.
Rita Levi-Montalcini je živela život u skladu sa svojim filozofijama o zdravlju i intelektualnoj vitalnosti. Njene navike, posvećenost nauci i pozitivan stav prema životu učinili su je inspiracijom za sve generacije. Njene reči o mozgu, koje je često ponavljala: “Telo se može razgraditi, ali mozak ne, sve dok ga stalno koristite”, odražavaju njen pristup životu i nauci, koji je doprineo njenoj dugovečnosti i produktivnosti.
