Svi koji imaju komad zemlje žele da taj dio bude lep,uredan i sređen,međutim ponekad nas finansijska situacija otera od uređenja dvorišta ali uz malo kreativnosti i stvari koji već posedujemo svi možemo napraviti pravi mali raj.U nastavku Vam sledi 10 zanimljivih i kreativnih ideja.
-
Reciklaža starih predmeta
Iskoristite ono što već imate – stare gajbice, drvene palete, bicikle ili metalne kante. Na primer, drvene gajbe mogu postati praktične police za cveće, dok se stare kante mogu pretvoriti u rustične saksije. -
Napravite staze od prirodnih materijala
Umesto kupovine ploča ili kamenja, iskoristite grane, panjeve ili razbijene cigle koje možete pronaći u blizini. Uredite ih u zanimljive oblike i napravite jedinstvene staze kroz vrt. -
Vertikalni vrt od plastičnih flaša
Plastične flaše koje biste inače bacili mogu postati idealne za sadnju začinskog bilja ili ukrasnog cveća. Isecite ih i okačite na zid ili ogradu kako biste dobili vertikalni vrt koji štedi prostor i izgleda efektno. -
Mini fontana od stare posude
Ako imate staru činiju, keramički lonac ili manji sud koji više ne koristite, možete ih upotrebiti za pravljenje male dekorativne fontane. Uz malo improvizacije i prirodnih kamenčića, biće prava atrakcija. -
Nameštaj od paleta
Drvene palete koje se često bacaju mogu se uz malo truda pretvoriti u udobne klupe, stolove ili ležaljke. Dovoljno je da ih očistite, po potrebi obradite i složite na željeni način. -
Ukrasni kamenčići i grančice
Skupljajte kamenčiće, šišarke, suvo cveće i grančice tokom šetnji prirodom. Njima možete ukrasiti saksije, obeležiti gredice ili napraviti zanimljive detalje poput mozaika ili bordura. -
Zidne slike od prirodnih materijala
Na nekom zidu u dvorištu zalepite grančice, listove, kore drveta i druge prirodne materijale kako biste stvorili rustičnu dekoraciju. Idealno za ograđene vrtove ili terase. -
Upotreba starih guma
Stare automobilske gume mogu se lako pretvoriti u viseće saksije, ljuljaške za decu ili čak minijaturne baštice. Obojite ih ako želite da dodate boju i živost prostoru. -
Osvetljenje pomoću starih tegli
Staklene tegle od džema ili kiselih krastavaca mogu poslužiti kao improvizovane lampe. Ubacite sveće ili LED svetiljke na baterije i okačite ih po granama, ogradi ili zidovima. -
Zeleni kutak za odmor
Napravite kutak za relaksaciju pomoću starih jastuka, stolnjaka ili ćebadi. Rasprostrite ih na paletni nameštaj, travnjak ili improvizovani ležaj pod drvetom – uživanje je zagarantovano.
- Svađe između roditelja predstavljaju jedan od najuticajnijih faktora na psihički razvoj deteta, naročito u najranijem uzrastu. Iako se često smatraju prolaznim nesuglasicama odraslih, one ostavljaju duboke emocionalne tragove kod dece, koje mogu oblikovati njihovo ponašanje, stavove i sposobnost da rešavaju konflikte u kasnijem životu. Ovoj temi se detaljno posvećivao i čuveni srpski akademik, neuropsihijatar i književnik Vladeta Jerotić, koji je kroz bogato kliničko iskustvo i filozofsko razumevanje čovekove prirode ukazivao na složene posledice porodične dinamike.
Jerotić je govorio o složenom pitanju vaspitanja dece, postavljajući zanimljivo poređenje: šta je gore – dete koje je razmaženo ili ono koje raste pod prekomernom strogosti? Njegov odgovor bio je jasan – ukoliko se mora birati, bolje je da dete bude razmaženo. Naime, razmaženo dete će se kroz životne izazove korigovati, naučiti da nije uvek u centru pažnje i razviti određenu samoregulaciju. Nasuprot tome, dete koje odrasta u atmosferi strogosti, kontrole i straha nosi u sebi osećaj inferiornosti i nesigurnosti koji ostaje ukorenjen čitavog života.
- Iskustva iz sopstvenog detinjstva Jerotić je često koristio kao primer. Iako je njegovo odrastanje bilo u patrijarhalnoj porodici u kojoj su postojale prepirke, on jasno razlikuje pojmove prepirke i svađe. Prepirka, prema njegovim rečima, može biti zdrava i znak da ljubav i dalje postoji. Ljudi se razvijaju, sazrevaju i menjaju način na koji vole – ljubav u dvadesetim nije ista kao u tridesetim ili četrdesetim. Međutim, ako ne dolazi do emotivnog sazrevanja, postoji opasnost da se u svakom životnom periodu traga za istom vrstom ljubavi i da se ulazi u više brakova zbog nemogućnosti prilagođavanja i rasta u partnerskom odnosu.
Veliki broj Jerotićevih pacijenata, naročito mladih od 15 do 20 godina, svoje probleme u velikoj meri pripisivao je roditeljima. U većini slučajeva, njihovi osećaji bili su opravdani. Kada se roditelji grubo raspravljaju pred decom, naročito kada su ona još veoma mala i ne razumeju značenje reči, njihov mozak i telo ipak reaguju. Deca upijaju ton, intenzitet, gestikulaciju – sve ono što odrasli možda i ne primećuju. Takva rana iskustva ostaju utisnuta u njihov emocionalni zapis, i vremenom se ispoljavaju kroz strahove, agresiju ili obrazac ponašanja koji ponavljaju u sopstvenim porodicama.
