Život piše čudne priče i vodi nas na najčudnija mesta a jedna priča iz Srbije je oduševila region pa u nastavku saznajte zašto.
- Ljubavne priče koje prelaze granice, kulture i vere uvek su posebne, a jedna takva ispisuje se već više od decenije u malom selu Beli Breg, nedaleko od Aleksinca. Glavni akteri su Albanka Majlinda Vatnikaj, danas Maja Miladinović, i njen suprug Darko, vredan poljoprivrednik sa juga Srbije. Njihova priča počinje pre desetak godina, kada je Majlinda, iz ljubavi prema Darku, odlučila da ostavi svoj dotadašnji život u Tirani i započne novi – u srpskom selu.
Majina i Darkova ljubav započela je tiho, ali sigurno. Iako je između njih postojala znatna razlika u godinama – Darko je stariji četrnaest godina – Majlinda je, kako kaže, u njemu prepoznala dobrog čoveka. Upoznali su se preko zajedničkih prijatelja, a prvi susret sa Darkovom porodicom bio je u znaku upoznavanja i potvrde ozbiljnosti njihove veze. Kada su Majlindini roditelji i brat došli u Beli Breg, bili su prijatno iznenađeni uslovima u kojima je Darko živeo – veliko imanje, kuća na sprat, stoka i plodno zemljište. Njena porodica je tada, zadovoljna viđenim, dala svoj pristanak.
- Veridba je usledila brzo, a ubrzo zatim i svadba, koja je obeležena dolaskom prvog deteta – sina Nikole. Oboje, i Majlinda i Nikola, tada su primili pravoslavnu veru. Maja je donela odluku o krštenju iz lične želje, bez pritiska, što je posebno obradovalo Darkovu porodicu. Njeni roditelji su podržali tu odluku i prisustvovali krštenju, pokazujući poštovanje prema novoj životnoj stranici svoje ćerke.
Život u Srbiji nije bio bez izazova. Obe Majine trudnoće bile su teške – Nikola je rođen u osmom mesecu i proveo dane u inkubatoru, dok je ćerka Nikolina došla na svet još ranije, u sedmom mesecu, sa svega 750 grama. Njena borba za život trajala je mesecima, tokom kojih su ona i Maja bile hospitalizovane u Tiršovoj, a potom i na Institutu za majku i dete. Maja veruje da bi, da se porođaj dogodio u Albaniji, ćerka teško preživela, podsećajući se priče njene majke koja je pre trideset godina izgubila blizance zbog lošeg zdravstvenog sistema.
- I pored teških trenutaka, Maja je brzo prihvatila srpsku kulturu, običaje i način života. Danas se sa osmehom priseća svojih prvih susreta sa srpskom tradicijom – od kuvanja do verskih praznika. Posebno voli Vaskrs, kada s puno ljubavi farba desetine jaja, kombinujući tradicionalno bojenje lukovinom sa modernim šarenim bojama i dekoracijama koje raduju decu.
Iako se odlično snašla u novoj sredini, Maja priznaje da i posle više od deset godina života u Srbiji još uvek uči jezik. Navikla se na svakodnevicu, ali su joj ostale neke navike iz Albanije. Sa osmehom priča o razlikama u ponašanju mladih, navikama izlazaka, kao i o tradicionalnoj porodičnoj hijerarhiji u kojoj bratova reč ima težinu, čak i kad je izgovorena pogledom.
- Darko priznaje da ga je u početku bilo strah kako će selo reagovati na njegov izbor. Iako danas tvrdi da se druži sa svima, ne poriče da su postojali zli jezici. Ipak, ponosan je što se njegova supruga pokazala kao prava srpska snajka – poštuje njegove roditelje, naziva ih “majko” i “oče”, i s ljubavlju vodi domaćinstvo. Žali samo što na svadbi nije nosila venčanicu, ali kaže da joj sada u svemu ugađa. Uz osmeh dodaje da uči da vozi automobil, mada se za sada bolje snalazi na traktoru.
Maja Miladinović danas živi život daleko od rodne Tirane, ali u potpunosti u skladu sa novim domom. Njena priča nije samo priča o ljubavi, već i o prilagođavanju, hrabrosti i poštovanju različitosti. Ona je primer kako granice, vere i običaji mogu da se prevaziđu kada su u pitanju srce i iskrena volja da se gradi zajednički život.
