Većina nas je barem jednom u životu pronašla neku stvar koja pripada nekome drugom,pitanje je šta ste ili biste uradili sa njom?U nastavku današnjeg članka pišemo o verovanju vezanom za pronalazak tuđe burme i šta nikako ne sme da se radi ako je ipak pronađemo..
- Zamislite da tokom šetnje plažom, trotoarom u stranom gradu ili dok boravite u hotelskoj sobi, naiđete na izgubljeni venčani prsten. Na prvi pogled, to može izgledati kao sasvim običan komad nakita. Međutim, prema narodnim verovanjima, burma nosi sa sobom mnogo više od materijalne vrednosti – ona je simbol ljubavi, zajedništva i sudbine.
U našoj tradiciji burma ima duboko simbolično značenje. Smatra se da se burma nikada ne skida bez razloga i da njeno gubljenje ne dolazi slučajno. Ako neko izgubi venčani prsten, veruje se da mu preti ozbiljna nesreća u ljubavi, da je njegov brak u opasnosti i da se može završiti razvodom u roku od godinu dana. Taj mali krug metala, koji mnogi doživljavaju samo kao ukras, zapravo se smatra jakim energetskim predmetom koji čuva stabilnost bračne zajednice.
- Još je ozbiljnije ako venčani prsten izgubi osoba koja je ostala udovac ili udovica. U tom slučaju, prema verovanju, duša pokojnog partnera nikada neće pronaći mir ako se burma izgubi ili odbaci. Smatralo se da burma preminulog supružnika mora biti čuvana s poštovanjem, jer predstavlja vezu koja ne prestaje čak ni smrću.
Šta, onda, učiniti ako naiđete na tuđu burmu? Većina savremenih ljudi će pokušati da pronađe vlasnika, naročito ako je ugravirano ime ili datum koji može pomoći u identifikaciji. Mnogi pronalazači burmi danas objavljuju svoje pronalaske na društvenim mrežama, nadajući se da će neko prepoznati prsten i javiti se.
- Međutim, nisu svi pokušaji uspešni. Dešava se da burma godinama leži zakopana u pesku, prljava i zaboravljena, ili da je vlasnik svesno odbacio, u besu, nakon izdaje, prevare ili rastanka. U tom slučaju, pronalazak burme dobija još dublje značenje. Prema starim verovanjima, nije preporučljivo zadržavati takav prsten, niti ga nositi. Smatralo se da predmeti od zlata i srebra upijaju energiju osobe koja ih je nosila, pa tako i njenu bol, tugu, ljutnju ili prokletstvo.
Zato su naši preci savetovali da se nađena burma ne koristi za ličnu upotrebu, niti za venčanja u porodici, jer može doneti nesreću. Čak su postojali i oni koji su izbegavali da je uopšte dotaknu. Sujeverje kaže da se tuđa negativna energija prenosi preko prstena na onoga ko ga stavi na ruku ili ga okači o lančić.
- Ipak, postoji način da se, prema narodnom predanju, neutralizuje moguće prokletstvo koje takav prsten nosi. Verovalo se da je najbolje burmu prodati, a novac iskoristiti za neku dobrotvornu svrhu – kupiti nešto korisno, obradovati dete, pomoći nekom u nevolji. Time se, navodno, negativna energija prenosi u nešto dobro, i pronalazač se oslobađa tereta koji bi mogao da nosi ako prsten zadrži.
U suštini, verovanja o burmi govore mnogo o tome koliko je naš narod poštovao brak i sve što on simbolizuje. Iako živimo u modernom dobu, gde se mnogi oslanjaju na racionalno razmišljanje, stara verovanja i dalje žive u narodu, i često nas podsete da iza svakog predmeta može da stoji mnogo dublja priča. A možda i nevidljiva upozorenja koja vredi shvatiti ozbiljno.
