Danas obeležavamo Đurđevdan praznik za koji se vežu mnogi običaji,od jutarnjeg umivanja do venaca na kosi a mi Vam danas pišemo šta se sve preporučuje uraditi a da Vam doprinese prema narodnim verovanjima.
- Đurđevdan, koji se proslavlja 6. maja, ima duboko ukorenjeno mesto u srpskoj tradiciji i narodnom verovanju, a posebno se ističe kao simbol prelaska iz zimskog u letnji deo godine. Ovaj praznik nije samo verski već i bogat običajima koji su se prenosili s generacije na generaciju, obuhvatajući brojne rituale vezane za prirodu, zdravlje, ljubav, plodnost i blagostanje.
Poseban značaj Đurđevdan ima u istorijskom kontekstu jer se verovalo da tog dana hajduci napuštaju svoja skrovišta u kojima su prezimili i okupljaju se u šumama kako bi nastavili hajdukovanje. Otuda potiče i poznata narodna izreka: „Đurđevdanak – hajdučki sastanak“, koja oslikava važnost ovog dana kao trenutka okupljanja i početka nove hajdučke sezone.
- Odmah nakon Božića, Đurđevdan se ubraja među praznike sa najbogatijim nizom običaja. Mnogi od tih rituala vezani su za očuvanje zdravlja ukućana, plodnost zemljišta, mlečnost stoke, kao i za uspeh u ljubavi, braku i potomstvu. U noći uoči praznika, ljudi pletu venčiće od đurđevskog cveća, najčešće đurđevka i mlečike. Ovi venčići se potom kače na kapije i ulazna vrata doma, gde ostaju sve do sledećeg Đurđevdana, simbolizujući zaštitu i sreću. Kada se venčići ispletu, običaj je da se okupljeni vesele igrajući kolo pod mesečinom, što dodatno doprinosi svečanom duhu praznika.
Još jedan veoma rasprostranjen običaj je đurđevdanski uranak, kada ljudi izlaze u prirodu pre zore i okupljaju se uz specijalno pripremljenu hranu i piće. Tokom ovog ranog slavlja, mladi se kiti simboličnim biljem: opasuju se vrbovim prućem da bi bili snažni i napredni kao vrba, ukrašavaju se zdravcem za zdravlje, koprivom za odbranu od bolesti, i selenom da bi im duša bila mirisna i čista.
- Đurđevdanskoj vodi, posebno onoj prikupljenoj pre izlaska sunca, pripisivana su magijska svojstva. Verovalo se da kupanje u takvoj vodi donosi zdravlje tokom cele godine. Ovaj običaj bio je naročito važan za decu i bolesne, jer se smatralo da voda tada ima najveću moć pročišćenja i isceljenja.
Pored toga, Đurđevdan je bio i prilika za izvođenje ljubavnih rituala. Mlade devojke, naročito one koje su bile pred udajom, koristile su razne bilje i obrede da bi privukle pažnju mladića. U nekim krajevima, devojke su brale biljku pomamnik kako bi izazvale “pomamu” među momcima, dok su u drugim mestima sprovodile neuobičajene rituale, kao što je trčanje kroz svinjac, verujući da će, poput svinja koje se uznemire, i momci trčati za njima.
- Posebnu pažnju privlači i verovanje u čudotvornu moć kukureka. Ova biljka, ako se ubere na dan koji narod zove Biljni petak, a zatim se na mesto odakle je izvučena stavi parče hleba kao žrtva prirodi, donosi blagostanje i uspeh. Nekada su ovce bile ukrašavane vencima od kukureka radi plodnosti i zdravlja, dok se danas ta biljka često stavlja u knjige, ispod tastature ili poslovne dokumente, kao simbol materijalnog uspeha.
Ritual vezan za kukurek ima još jedan korak – večernje okupljanje na mestu njegovog branja, paljenje vatre i čekanje ponoći. Tada, prema narodnim predanjima, na nebu se može videti kratki bljesak svetlosti koji donosi sreću i bogatstvo onome ko ga ugleda.
- Đurđevdan je takođe poznat kao dan kada se sprovode obredi za uklanjanje uroka i negativne energije nakupljene tokom zime. U tu svrhu koristi se tzv. ritualno umivanje. Voda u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno) ostavlja se preko noći na pragu, obavijena lekovitim biljkama poput kukureka, omana i ljošćana. Do jutra se u nju slije rosa, a tom vodom se svi ukućani umivaju, uz verovanje da će tako očistiti svoju dušu i telo od svakog zla.
Još jedan deo rituala podrazumeva unošenje stručaka omana u kuću nakon što ih rosa okvasi. Oni se potom suše i čuvaju, jer se koriste u ljubavnim i zaštitnim ritualima. Takođe, i bosiljak koji je pokupio rosu na Đurđevdansku noć smatra se posebno moćnim i koristi se tokom cele godine kao amajlija.
- Na taj način, Đurđevdan ostaje jedan od najvažnijih i najsvetijih praznika srpske narodne tradicije, u kojem se kroz igru, rituale i verovanja proslavlja snaga prirode, početak novog životnog ciklusa i obnavljanje duhovne i telesne snage zajednice.
