U današnjem članku želim da se osvrnem na jedan ključni faktor koji mnogi zanemaruju, a koji može značajno uticati na zdravlje, posebno kada su u pitanju problemi sa štitnjačom.
Ako se osećaš umorno, nervozno, sa stalnim problemima u održavanju težine i osećajem da te štitnjača stalno “vuče na dole”, onda možda nisi ni svesna da postoji jedan skriveni neprijatelj tvoje ravnoteže. Taj neprijatelj je hronični stres.
Ako imaš hipotireozu, Hashimoto ili druge probleme sa štitnjačom, verovatno si već svesna važnosti terapije, kontrola i pravilne ishrane. Međutim, postoji jedan faktor koji se često ne prepoznaje odmah, a koji može otežati napredak u tvom oporavku – dugotrajni, hronični stres. To nije onaj stres koji traje nekoliko minuta, poput kasnjenja na autobus, već stres koji traje sedmicama, mesecima, ili čak godinama, izazvan brigama, obavezama i napetostima koje svakodnevno nosimo.
Zašto je stres toliko važan? Kada si pod stalnim stresom, tvoje telo ulazi u “režim preživljavanja”, što znači da se hormonska ravnoteža menja, a metabolizam može usporiti. Mnogi ljudi primete da se njihovi simptomi pogoršavaju upravo u periodima kada su pod velikim stresom – bilo zbog pritiska na poslu, finansijskih problema, obaveza u porodici, ili jednostavno zbog nedostatka sna.
- Kako stres utiče na štitnjaču? Kada si pod stresom, telo proizvodi više hormona stresa, što može poremetiti ravnotežu hormona štitnjače. Iako stres ne stvara sve probleme sa štitnjačom, on može da pogorša simptome i uspori oporavak. Simptomi stresa uključuju umor, maglu u glavi, nervozu, pa čak i pogoršanje autoimunih problema poput Hashimota, gde ljudi često primete da im se simptomi pogoršavaju upravo u trenucima napetosti i stresa.
Greška koju mnogi prave je zanemarivanje tempa života. Dok leče štitnjaču i prate terapiju, često ne obraćaju pažnju na to koliko je njihov svakodnevni život pod stresom. Njihov odgovor je često: “Samo povećajte dozu, nemam vremena za odmor,” ili “Odmarat ću kad završim sve.” Nažalost, obaveze nikada ne prestaju, a telo ima svoje granice.
Tipične navike koje pogoršavaju stanje uključuju premalo sna, preskakanje obroka, previše kofeina, perfekcionizam, kao i potiskivanje emocija. Ako prepoznaješ ove navike kod sebe, možda tvoje telo već šalje signal da je vreme za promene. Neki od simptoma prekomernog stresa uključuju umor koji ne prolazi, teško ustajanje, pad energije u popodnevnim satima, jaku želju za slatkišima ili grickalicama uveče, nesanicu, razdražljivost, pa čak i dobijanje na težini uprkos tome što se pazi na ishranu.
- Iako ovo ne mora biti samo problem sa štitnjačom, stres može igrati ključnu ulogu u pogoršanju simptoma. Zato je važno zajedno sa lekarom napraviti plan koji uzima u obzir i fizičko i mentalno zdravlje.
Praktični koraci koji mogu pomoći uključuju nekoliko malih promena koje mogu imati veliki uticaj na tvoje zdravlje. Prvo, san je važniji nego što mnogi misle. Trebalo bi da ga tretiraš kao terapiju, a ne luksuz. Pokušaj da legneš i ustaneš u isto vreme svaki dan, ugasi ekrane sat vremena pre nego što odeš na spavanje, i napravi mini ritual pre sna – tuširanje, čaj i lagano čitanje. Takođe, važno je da tokom dana praviš mikro-pauze – samo 3-5 minuta svakih sat-dva. Udiši duboko, istegni se, ili izađi na svež vazduh.
Kretanje je takođe ključno, ali treba da bude prilagođeno tvom trenutnom stanju. Ako si iscrpljen, prejak trening može samo pogoršati stanje. Umesto toga, probaj sa laganim šetnjama, jogom ili pilatesom.
Postavljanje granica i naučiti da kažeš “ne” može biti još jedan od važnih koraka u smanjenju stresa. Nemoj se automatski ponuditi za pomoć svaki put, i nauči da priznaš sebi da ti je potreban odmor.
Iako terapija i medicinska pomoć igraju ključnu ulogu, rad na smanjenju stresa i postavljanje granica u svakodnevnom životu mogu biti ključni faktori koji će ti pomoći da se osećaš bolje i da poboljšaš stanje svoje štitnjače
