U današnjem članku Vam otkrivamo savete psihologa i upozravaju na nekoliko neuobičajenih znakova autizma koji se pojavljuju kod dece, koji bi trebali u nama da “upale alarm”…
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) objavljeni 2023. godine pokazuju da se jedno od stotinu dece u svetu rađa sa autizmom. Ovaj podatak izazvao je zabrinutost među roditeljima i stručnjacima, jer ukazuje na značajan porast dijagnoza u odnosu na prethodne decenije. Kako navodi „Blic“, stručnjaci ističu da je rana dijagnostika ključna, jer pravovremeno prepoznavanje simptoma može značajno poboljšati kvalitet života deteta i njegove porodice. Upravo zato, sve je važnije da roditelji znaju koji rani znaci mogu ukazati na poremećaj iz spektra autizma.
- Prema rečima psihološkinje Alene Legostajeve iz Specijalnog dečjeg centra, autizam se ne prepoznaje po jednom konkretnom simptomu, već po skupu različitih obrazaca ponašanja koji ukazuju na poteškoće u komunikaciji, socijalnoj interakciji i načinu razmišljanja. Legostajeva navodi da roditelji često prvi primete da nešto nije uobičajeno u razvoju svog deteta, i da su njihova zapažanja dragocena za ranu procenu. Kako ističe „Nova.rs“, mnoge majke su još pre prvog rođendana svog deteta primetile da ono ne reaguje na ime, ne uspostavlja kontakt očima ili ne koristi gestove da bi pokazalo šta želi — a upravo su to rani indikatori koji mogu ukazati na autizam.
Jedan od najčešćih znakova jeste kada dete ne reaguje na svoje ime, iako mu je sluh potpuno u redu. Umesto da se okrene ili obrati pažnju, dete ostaje nezainteresovano, što roditelji često pogrešno tumače kao tvrdoglavost. Takođe, ako dete ne pokazuje prstom predmete koje želi ili ne koristi gestove u komunikaciji, to može biti signal da ima poteškoće u razumevanju socijalnih znakova. Još jedan jasan pokazatelj jeste kada dete ne gleda odraslu osobu u oči dok mu se obraća, kao da ne učestvuje u interakciji.
- Prema mišljenju stručnjaka, zabrinjavajući znak može biti i situacija kada se dete ne osvrće da potraži roditelja ako ga iznenada izgubi iz vida. Takva odsutnost reakcije na odsustvo roditelja ukazuje na nedostatak emocionalne povezanosti koja je karakteristična za tipičan razvoj dece u ranom uzrastu. Osim komunikacije, važno je posmatrati i način na koji se dete igra. Mnogi roditelji primećuju da dete igračke koristi na neuobičajen način – umesto da se njima igra simbolički (npr. da vozi automobilčić po podu), ono ih dugo posmatra izbliza, vrti točkove, ređa u pravilne redove i ne dozvoljava drugima da poremete taj red. Takva ponavljajuća i rigidna ponašanja često su jedan od najočiglednijih simptoma autizma.
Kako prenosi „RTS“, psiholozi ističu i važnost praćenja govornog razvoja. Ako dete ne govori, teško razume jednostavne naredbe ili ako počne da izgovara reči, pa ih kasnije „zaboravlja“, to može biti razlog za stručnu procenu. Na primer, ako na zahtev „donese knjigu“ ili „pokaže igračku“ dete ne reaguje, iako razume ton i kontekst, to može ukazivati na problem u razvoju komunikacijskih veština.
Autistična deca često imaju i izraženu potrebu za rutinskim ponašanjem. Ona vole da svaki dan protiče istim redosledom, da hodaju istim putem, jedu istu hranu i nose određenu odeću. Promena tih navika može izazvati veliku uznemirenost, što roditelje često iznenadi. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije svaka rutina znak autizma – mnoga deca u ranom uzrastu vole predvidljivost, ali kod autistične dece ta potreba postaje rigidna i isključiva, praćena stresom pri najmanjoj promeni.
- Alena Legostajeva objašnjava da nije svaka razvojna razlika odmah razlog za brigu, ali ako roditelji primete kombinaciju više simptoma – nedostatak kontakta očima, neodgovaranje na ime, ograničenu upotrebu govora i ponavljajuće igre – treba se obratiti pedijatru ili psihologu. Pravovremena dijagnoza omogućava da dete dobije odgovarajuću podršku i terapiju koja može značajno da utiče na njegov razvoj.
Kako navodi „Blic“, sve više roditelja u Srbiji traži stručnu pomoć već tokom druge godine života deteta, što je veliki pomak u odnosu na ranije kada su simptomi često ignorisani. Rani tretmani, poput logopedskih i defektoloških vežbi, pokazuju odlične rezultate, jer dete u tom uzrastu ima veliku neurološku plastičnost – sposobnost da se mozak prilagodi i uči nove obrasce ponašanja.
- Autizam nije bolest, već razvojni poremećaj koji utiče na način na koji osoba vidi svet i komunicira s njim. Deca s ovom dijagnozom imaju jedinstven način razmišljanja i često poseduju izuzetne sposobnosti u oblastima kao što su matematika, umetnost ili muzika. Ključno je da ih okolina razume, podrži i pruži im prostor da se razvijaju u svom ritmu.
Na kraju, psiholozi poručuju da roditelji ne bi trebalo da osećaju krivicu niti strah ako primete odstupanja u razvoju svog deteta. Najvažnije je reagovati na vreme. Kako zaključuje „Nova.rs“, rano prepoznavanje autizma ne znači kraj, već početak drugačijeg puta — onog na kojem dete uz pravu podršku može da napreduje, uči i bude srećno.
