U današnjem izdanju Vam donosimo par zanimljivih činjenica po pitanju jela koje Japanci jedu skoro pa svaki dan, a ima mnogo pozitivan i jak utjecaj na zdravlje organizma…
Japan odavno slovi za zemlju u kojoj ljudi žive izuzetno dugo, a prosečan životni vek tamo daleko nadmašuje svetski prosek. Ono što najviše fascinira jeste to što se broj osoba starijih od sto godina konstantno povećava. Mnogi se pitaju u čemu je tajna ovog naroda – da li je u pitanju genetika, način života ili možda ishrana? Odgovor je zapravo kombinacija svih tih faktora, s tim da upravo tradicionalna japanska kuhinja zauzima centralno mesto u toj jednačini dugovečnosti.
- Japanska ishrana je osmišljena tako da sadrži mnogo korisnih sastojaka, a vrlo malo nepotrebnih kalorija. Osnovna ideja jeste da se telo neguje hranom, a ne opterećuje. Ovakav pristup nije slučajan – duboko je ukorenjen u filozofiji života, koja podrazumeva balans, umerenost i poštovanje prema svemu što se unosi u organizam. U tom duhu, ono što Japanci svakodnevno jedu ne utiče samo na fizičko zdravlje, već i na mentalnu stabilnost, dugovečnost i prevenciju brojnih bolesti.
Jedan od najvažnijih principa koji se u Japanu praktikuje jeste takozvani “Hara Hachi Bu”, odnosno pravilo da se jede dok se ne dostigne otprilike 80% sitosti. Ova navika pomaže u kontroli telesne mase i sprečava prejedanje, čime se smanjuje rizik od metaboličkih i kardiovaskularnih oboljenja. Osim toga, japanska kuhinja je vrlo raznovrsna i bazirana na svežim, neprerađenim sastojcima. Obrok se ne doživljava samo kao način da se zadovolji glad, već kao prilika za uživanje, druženje i poštovanje hrane.
- Kada se govori o konkretnim namirnicama koje dominiraju japanskom trpezom, pirinač se odmah izdvaja kao osnov svega. Iako se u svetu često koristi beli pirinač, Japanci sve više biraju integralne varijante, poput smeđeg pirinča, divljeg pirinča ili čak kvinoje. Ove žitarice bogate su vlaknima, mineralima i vitaminima, a ujedno doprinose boljoj kontroli nivoa šećera u krvi i zdravijem metabolizmu.
Riba i morski plodovi su drugi ključni element njihove ishrane. Masne ribe poput tune, lososa i skuše izuzetno su bogate omega-3 masnim kiselinama koje štite srce, moždane funkcije i krvne sudove. Redovna konzumacija ribe povezana je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, ali i kognitivnog pada koji dolazi s godinama.
- Proizvodi od soje, kao što su tofu, miso, natto i edamame, čine nezamenjiv deo svakodnevne japanske kuhinje. Posebno su značajni fermentisani sojini proizvodi koji doprinose zdravlju creva, hormonalnoj ravnoteži i smanjenju upalnih procesa u telu. Fermentisana hrana generalno pomaže boljoj apsorpciji nutrijenata i jačanju imunog sistema, što su ključni faktori za dug i zdrav život.
Ne treba zaboraviti ni morske alge, koje su bogate jodom, kalcijumom, magnezijumom i antioksidansima. Uloga joda u funkciji štitne žlezde ne može se prenebregnuti, dok ostali minerali pomažu u detoksikaciji organizma i održavanju zdravog metabolizma.
- Zeleni čaj, naročito sorte kao što su mača i senča, više je od običnog napitka u Japanu – on je simbol spokoja, čistoće i balansa. Ova vrsta čaja sadrži visoke količine antioksidanata, naročito katehina i L-teanina, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, smanjuju stres i podupiru zdravlje srca.
U svakodnevnu ishranu uključen je i veliki broj fermentisanih povrtarskih prerađevina, poznatih kao „cukemono“. One obezbeđuju dobre bakterije koje podržavaju zdravu crevnu floru, doprinose eliminaciji toksina i poboljšavaju varenje. Creva su danas prepoznata kao drugi mozak, pa njihovo zdravlje direktno utiče i na raspoloženje i na opšte zdravlje.
- Posebno mesto zauzimaju i pečurke – naročito vrste kao što su šiitake, enoki i maitake. Ove gljive nisu samo ukusne, već su i bogate beta-glukanima, vitaminima iz B grupe i vitaminom D. One jačaju imunitet, imaju antikancerogena svojstva i čuvaju kardiovaskularni sistem.
Japanski način ishrane nije stvar pomodarstva, već vekovima građen sistem koji je čvrsto ukorenjen u kulturi i načinu razmišljanja. Taj sistem pokazuje da zdravlje ne dolazi iz apoteke, već sa tanjira. I ne samo to – pokazuje i da uživanje u hrani i posvećenost svakom obroku može imati dugoročne koristi po celo telo i duh.
- Ukoliko želite da se približite ovom načinu života, promena ne mora da bude drastična. Dovoljno je da postepeno zamenite rafinisane proizvode integralnim, da pijete zeleni čaj umesto gaziranih napitaka, da ribu jedete češće i da u svakodnevnu rutinu uvedete bar jednu fermentisanu namirnicu. Na taj način nećete samo poboljšati ishranu, već ćete možda i sebi otvoriti vrata dugovečnosti, po uzoru na mudrost japanskog naroda.
