6 namirnica koje su pune holesterola: 1 je smrt za krvne sudove

Holesterol je važan za naš organizam, ali njegov višak može ozbiljno da ugrozi zdravlje srca i krvnih sudova. Postoje namirnice koje ga sadrže u velikim količinama i koje bi trebalo konzumirati sa velikim oprezom, jer jedna od njih može biti posebno opasna. U nastavku Vam otkrivamo koje su neke od namirnica…

Holesterol je supstanca slična masti koja je neophodna za normalno funkcionisanje ljudskog organizma, a nalazi se u svim ćelijama tela. Njegovu proizvodnju obavlja jetra, koja ga koristi kako bi sprečila razgradnju ćelija i učestvovala u sintezi hormona i vitamina. Ipak, dodatni holesterol u organizmu dolazi prvenstveno iz hrane životinjskog porekla, što znači da ono što jedemo direktno utiče na nivo ove supstance u krvi. Iako holesterol ima ključnu ulogu u zdravlju, njegov višak može izazvati ozbiljne posledice, naročito po srce i krvne sudove.

U ljudskom telu holesterol se javlja u dve glavne forme: LDL, poznat kao “loš” holesterol, i HDL, koji se često opisuje kao “dobar”. LDL holesterol može biti opasan jer doprinosi nakupljanju naslaga na zidovima arterija, dok HDL pomaže u transportu viška holesterola nazad u jetru, smanjujući rizik od kardiovaskularnih problema. Stručnjaci ističu da je telo sposobno samo da proizvede sav holesterol koji mu je potreban, pa je dodatni unos iz hrane često suvišan ili čak štetan. Zbog toga se preporučuje da se dnevni unos holesterola iz hrane ograniči na 300 mg.

• Kada nivo LDL holesterola postane previsok, može doći do formiranja plaka unutar krvnih sudova. Ovi plakovi su masne naslage koje postupno sužavaju arterije i otežavaju protok krvi. Posledice mogu biti dramatične – od povećanog rizika od srčanog udara do moždanog udara i drugih ozbiljnih komplikacija. Redovan nadzor nivoa holesterola u krvi je stoga od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja, a pravilna ishrana igra ključnu ulogu u prevenciji njegovog viška.

Neke namirnice su posebno bogate holesterolom i njihovo često konzumiranje može brzo dovesti do povećanja LDL nivoa. Žumanca su klasičan primer – jedno jaje sadrži oko 186 mg holesterola, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa. Sir, posebno punomasni, takođe može biti značajan izvor, dok porcija škampa od 110 grama sadrži oko 170 mg holesterola. Iznutrice poput goveđe džigerice su ekstremno bogate ovom supstancom, sa čak 333 mg u porciji od 85 grama. Sardine i brza hrana, pune životinjskih masti i prženih proizvoda, dodatno povećavaju nivo “lošeg” LDL holesterola i smanjuju zaštitni HDL. Ove informacije ukazuju na to da izbor hrane direktno utiče na zdravlje srca, pa je pažljiv odabir namirnica ključan.

• Srećom, postoje brojne namirnice koje pomažu u održavanju nivoa holesterola u granicama normale. Belanca su potpuno bez holesterola i idealna zamena za cela jaja. Sir sa smanjenim procentom masti sadrži značajno manje holesterola, dok belo meso, poput piletine i ćuretine, nudi zdraviju alternativu crvenom mesu. Tuna u vodi ima izuzetno nizak nivo holesterola, dok pasulj, prirodno bez holesterola, bogat proteinima i vlaknima, može pomoći u smanjenju ukupnog holesterola. Promena načina pripreme hrane, poput pečenja umesto prženja, takođe smanjuje unos štetnih masti i doprinosi boljem zdravlju srca.

Stručnjaci za ishranu ističu da je balans ključan. Prekomerni unos holesterola iz hrane, čak i kada se radi o namirnicama bogatim vitaminima i mineralima, može dugoročno štetiti. Zato je važno kombinovati životinjske proizvode sa biljnim izvorima proteina i vlakana kako bi se očuvalo optimalno stanje krvnih sudova i srca. Pored toga, redovan fizički aktivan život i održavanje zdrave telesne mase doprinose održavanju normalnog nivoa holesterola i smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

• Prema domaćim izvorima, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije preporučuje smanjenje unosa hrane bogate holesterolom, posebno onih proizvoda koji sadrže puno zasićenih masti. Nacionalni vodič za ishranu naglašava da pravilna kombinacija belančevina, celovitih žitarica, povrća i voća može značajno doprineti održavanju zdrave koncentracije holesterola u krvi (Izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2022).

Stručnjaci iz Hrvatske takođe ukazuju na važnost očuvanja ravnoteže između “dobrog” i “lošeg” holesterola. Preporuke Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo ističu da redovna konzumacija ribe, povrća i mahunarki, uz ograničavanje crvenog mesa i jaja, može smanjiti rizik od ateroskleroze i srčanih oboljenja (Izvor: Hrvatski zavod za javno zdravstvo, 2021).

• Domaći nutricionisti iz Bosne i Hercegovine dodaju da je edukacija o namirnicama koje povećavaju ili smanjuju holesterol ključna za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Njihova istraživanja pokazuju da uvođenje belanaca, pasulja i pečenih umesto prženih proizvoda u svakodnevnu ishranu značajno smanjuje LDL nivo i poboljšava opšte zdravstveno stanje populacije (Izvor: Institut za javno zdravstvo Bosne i Hercegovine, 2023).

Sve u svemu, holesterol je dvosekli mač – neophodan za život, ali opasan kada se konzumira u prekomernim količinama. Razumevanje njegovih funkcija i pametan odabir hrane omogućavaju da se očuva zdravlje srca i krvnih sudova, dok redovna fizička aktivnost i praćenje nivoa holesterola u krvi doprinose dugom i zdravom životu. Edukacija, pravilna ishrana i balansirani životni stil ključni su faktori u borbi protiv negativnih posledica prekomernog holesterola, a domaći izvori jasno potvrđuju da ove preporuke imaju i lokalnu primenu.