Nažalost jako kasno shvatimo da smo sami sebi najpreči i da tako i treba da se odnosimo prema vlastitom biću.Većina nas na prvo mesto stavlja sve osim sebe i onda kada nas kolotečina dohvati pod svoje nemamo izlaza..u nastavku današnjeg članka Vam pišemo par stvari za koje se nadamo da će Vam koristiti..
- Život često zna da nas nauči lekcije na najteži mogući način, ali istine koje stoje iza tih iskustava su gotovo uvek jednostavne, gotovo banalne – i upravo zbog toga ih tako lako zaboravljamo. Tek kada nas život “prodrma”, kada nas iznenadi, razočara ili sruši ono što smo godinama gradili, počinjemo da razmišljamo dublje i prisećamo se rečenica koje smo nekada čuli, ali ih nismo ozbiljno shvatili. Istine koje se ponavljaju kroz vekove, od mudraca i filozofa do običnih ljudi, ne menjaju se – samo mi zaboravimo da ih primenjujemo.
Jedna od najvažnijih lekcija koje često previdimo je ta da svakodnevne navike oblikuju naš život. Sve što radimo iz dana u dan ima posledicu – ili napredujemo ili nazadujemo. Nema neutralne tačke. Ako zanemarujemo zdravlje, odnose, znanje ili finansije, one počinju da slabe. Ljudi često čekaju “pravi trenutak” da se pozabave sobom, a taj trenutak nikada ne dođe. Suprotno tome, oni koji shvate da je napredak zbir malih svakodnevnih koraka – bez drame i velikih odluka – postižu stabilne i trajne promene. Jednostavna istina je: ili gradiš sebe – ili se polako raspadaš.
- Druga često zaboravljena istina tiče se novca i uspeha. Ljudi zamišljaju bogatstvo kao rezultat sreće, okolnosti ili “prave veze”. Međutim, stvarnost je daleko jednostavnija, ali i teža: uspeh zahteva hrabrost da se krene, još veću hrabrost da se nešto traži, i upornost da se ne odustane nakon prvog neuspeha. Nema čarobne formule. Imaš cilj? Moraš pokušavati, grešiti, učiti i ići dalje. Mnogi se radije oslanjaju na iluzije nego na vlastitu akciju. A život ne čeka – on nagrađuje one koji preduzimaju korake.
Treći uvid je možda i najbolniji: problemi dolaze kada ih najmanje očekujemo. To je suštinska karakteristika izazova – nikad nisu “zgodni” i ne dolaze po rasporedu. U tim trenucima se jasno vidi ko ima snagu prilagodljivosti. Oni koji uspeju da ostanu sabrani i otvoreni za promene, čak i kada im se sve ruši, oni preživljavaju. Ne zato što su pametniji, već zato što ne pružaju otpor neminovnim promenama.
- Četvrta istina govori o prirodi puta koji se otkriva tek kada krenemo. Mnogi ljudi odlažu donošenje odluka jer čekaju da im sve postane jasno. Međutim, mudrost leži u kretanju. Brak, posao, roditeljstvo – ništa se ne može u potpunosti razumeti dok ne uđemo u to. Iskustvo je jedina prava škola. I dok hodamo, i dok grešimo, mi učimo šta nam zaista odgovara. Nema univerzalnih recepata. Ali ako čekamo “idealne” uslove, vrlo lako možemo propustiti sopstveni život.
I konačno, dolazimo do prepreka. Umesto da se žalimo na zatvorena vrata, moramo naučiti da gledamo šire. Možda se u blizini nalaze nova vrata, prozor ili staza koju ranije nismo ni primetili. Često je najveća greška to što se predugo zadržavamo na onome što je izgubljeno, umesto da krenemo dalje i tražimo alternativu. Upornost ne znači tvrdoglavost. Prava snaga je u fleksibilnosti – da znamo kada treba nastaviti, a kada krenuti drugim putem.
- Ove jednostavne, gotovo naivne istine u sebi nose duboku mudrost. Ne traže da budemo savršeni, već svesni. A svesnost je upravo ono što nam često nedostaje u brzom i haotičnom svetu. Možda ih znamo napamet, ali je pitanje – da li ih zaista živimo?
