Visok krvi pritisak se sve češće pojavljuje i kod mlađe generacije.Poznati kardiolog Dragan SImić je u svom obraćanju javnosti u juednoj emisiji izneo par činjenica i saveta za svaku dobnu skupinu.U nastavku članka pročitajte više.
U Srbiji su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti, a mnogi ljudi godinama žive s povišenim krvnim pritiskom ne znajući da imaju problem. To je zato što hipertenzija često ne pokazuje jasne simptome u ranim fazama, što otežava rano otkrivanje i lečenje. Kada se simptomi ipak pojave, stanje je već u znatnoj meri napredovalo.
Profesor dr Dragan Simić, istaknuti kardiolog i načelnik Odeljenja za aritmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ističe da krvni pritisak neprestano varira – čak i u roku od nekoliko sekundi. Na to, između ostalog, utiču i vremenski uslovi, posebno atmosferski pritisak, ali i psihofizičko stanje osobe.
Četiri najčešća uzroka variranja krvnog pritiska su:
-
Povećan unos natrijuma – unošenje previše soli u ishrani može dovesti do zadržavanja tečnosti u organizmu i povišenja pritiska.
-
Stres i napetost – emocionalna opterećenja direktno utiču na rad srca i krvnih sudova.
-
Loš kvalitet sna – osobe koje loše spavaju tokom noći, češće imaju viši pritisak tokom dana.
-
Vremenske promene – promene temperature, vlažnosti i atmosferskog pritiska posebno pogađaju osetljive osobe.
Kada pacijenti prijave česte oscilacije krvnog pritiska, lekari često preporučuju 24-časovni holter pritiska – uređaj koji meri pritisak u redovnim intervalima tokom dana i noći. Time se dobija precizan uvid u oscilacije i omogućava prilagođavanje terapije.
- Profesor Simić naglašava važnost kontinuirane saradnje između pacijenta i lekara. Pritom svaki susret sa lekarom treba da bude i edukacija. Pacijenti moraju znati kada i kako uzimati terapiju, ali i kako da prepoznaju trenutke kada je potrebno nešto korigovati. Na primer, ako neko uveče ima niži pritisak, a uzme punu dozu leka, može doći do prekomernog pada vrednosti.
Za hipertenziju ne postoji trajni lek – to je stanje koje zahteva doživotnu terapiju i praćenje. Upravo zbog toga, ključno je da pacijenti znaju kako da reaguju na promene i da se ne oslanjaju isključivo na trenutne vrednosti, već na celokupan obrazac kretanja pritiska kroz vreme.
Srbija u grupi zemalja s veoma visokim rizikom
Na osnovu podataka i međunarodnih tabela za procenu rizika, Srbija se svrstava u grupu zemalja sa veoma visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Faktori rizika uključuju:
-
pušenje
-
gojaznost
-
povišene masnoće u krvi
-
povišen pritisak
-
dijabetes
-
fizička neaktivnost
Kod mladih, posebno zabrinjava činjenica da već u 20-im i 30-im godinama dolazi do pojave ozbiljnih zdravstvenih problema, a da većina tih osoba prethodno nije ni bila na preventivnom pregledu.
Statistika pokazuje da je gotovo polovina smrtnih slučajeva u Srbiji tokom 2022. godine bila uzrokovana bolestima srca i krvnih sudova – u proseku, čak 141 osoba dnevno.
Pušenje kao najopasniji faktor
Jedan od najtežih faktora za lečenje i prevenciju je pušenje. Profesor Simić koristi jasnu metaforu: „Pušiti sa bolesnim srcem je kao vožnja kroz crveno svetlo – može da prođe jednom, može i deset puta, ali u jednom trenutku dolazi do nesreće.“
Kardiolozi traže od pacijenata da strogo poštuju dogovorenu terapiju, donose lekove na kontrolu i vode dnevnik merenja pritiska. Bez takve discipline, lečenje gubi efikasnost.
Saradnja, poverenje i informisanost pacijenata od presudne su važnosti za upravljanje hipertenzijom i sprečavanje ozbiljnih posledica poput srčanog udara, moždanog udara ili otkazivanja srca.
Zaključak
Briga o krvnom pritisku ne može biti povremena ili prepuštena slučaju. Potrebna je svakodnevna pažnja, odgovorno uzimanje terapije, kontrola faktora rizika i redovan kontakt sa lekarom. Srbija se, nažalost, nalazi među zemljama sa najvišim kardiološkim rizicima, što obavezuje sve građane da ozbiljno shvate značaj prevencije i ranog reagovanja. Jer, zdravlje srca – jeste zdravlje celog tela.
