U nastavku današnjeg članka Vam donosimo ispovest jednog čoveka koji je čitav život se žrtvovao kako bi svojoj porodici obezbedio sve što im je bilo potrebno, a onda je saznao za ženinu prevaru koja ga je malo reći razočarala i povredila na najgori mogući način…
Jovica, kamiondžija iz okoline Kruševca, poslednjih 12 godina svog života proveo je na drumovima Balkana, vozeći danju i noću, po kiši, snegu i suncu. Sve je radio s jednom mišlju – da obezbedi bolji život za svoju porodicu i otplati stan koji je zajedno sa suprugom kupio podižući kredit. Njegov kamion je gutao kilometre, a on je gutao tišinu i samoću, verujući da ga kod kuće neko čeka i broji dane do njegovog povratka.
- „Nisam znao ni koji je dan. Samo sam vozio. Svaka vožnja donosila je još neki dinar za kuću, za decu, za nju… Bio sam siguran da zajedno gradimo naš dom i budućnost,“ priča Jovica tiho, kao čovek koji još uvek pokušava da shvati šta mu se dogodilo.
Ali, kako kaže, u poslednjih nekoliko godina osetio je promenu. Njegova supruga je bila sve hladnija i udaljenija, ali je sebi stalno ponavljao da je to normalno – on stalno na putu, a ona sama sa dvoje dece. „Viđali smo se svega tri puta godišnje, kad uspem da uzmem odmor. Ja sam odbrojavao dane, a ona je moje odsustvo – izgleda – koristila na drugačiji način,“ priznaje Jovica.
- Sudbonosni dan dogodio se neočekivano. Te jutro je, kako kaže, sve delovalo čudno, kao da ga je nešto vodilo ka otkriću. „Imao sam turu za Beč. Istovario sam robu i trebalo je da nastavim dalje. Tada me šef pozvao i rekao da će kamion preuzeti kolega s jednim mlađim vozačem koga obučava, a ja da idem kući i javim se za nekoliko dana. Bio sam blizu Kruševca i pomislio: ‘Eto prilike da ih iznenadim.’ Kupio sam igračke za klince, parfem za ženu, i stigao kući ne najavljujući se.“
Kada je tiho otključao vrata, nadajući se da će suprugu zateći kako spava, iz hodnika je dopirao muški smeh. „Ušao sam na prstima, da je ne probudim. Ali onda – muški glas. Smeh. U mojoj kući. U našem krevetu.“
- Srce mu je, kaže, stalo. Noge su klecale, ruke drhtale, zujalo mu je u ušima. I onda je video ono što nikada nije mogao da zamisli – njegovu ženu i čoveka kog je poznavao. „Kad sam video s kim me vara… bio je to moj nekadašnji kolega. Čovek kome sam pozajmljivao novac kad nije imao.“
„Krv mi je proključala, a telo se ledilo. Nisam znao da li da uđem i napravim scenu ili da se okrenem i izađem. Bojao sam se svojih reakcija,“ priznaje Jovica. Njegova supruga nije izgledala ni malo iznenađeno. „Bila je hladna. Kao da je sve to normalno. Kasnije sam shvatio da je to za nju bio trenutak olakšanja – čekala je da ja kažem ‘Odlazi’, da ispadne kako sam ja odlučio da se rastanemo.“
- U danima koji su usledili, Jovica je živeo kao u magli. Supruga je bez kajanja spakovala stvari i otišla – sa ljubavnikom. A novac koji je godinama slao kući, uveren da gradi budućnost sa porodicom, trošen je na tuđu ljubavnu priču – na putovanja, večere, salone lepote i poklone za drugog muškarca.
„Zamislite da 12 godina radite, ne viđate decu, jedete sendviče na benzinskim pumpama, spavate u kabini, i na kraju shvatite da ste finansirali tuđu romansu,“ kaže Jovica, glas mu podrhtava.
- Danas pokušava da se oporavi. Nakon šoka, lekari su mu dijagnostikovali dijabetes. Smršao je 18 kilograma i prolazi kroz terapije, uz podršku nekoliko bliskih prijatelja. „Vozim i dalje. Šta drugo da radim? Ali više ne sanjam o kući… jer kuće, u pravom smislu te reči, za mene više nema,“ završava svoju priču Jovica, gledajući negde u daljinu.
