U današnjem članku vam pišemo na temu odnosa između roditelja i odrasle dece, koji često ulaze u fazu promena.
Ono što je nekada bila prirodna bliskost, vremenom se pretvara u distancu, a roditeljima se pojavljuje novo pitanje kako ostati prisutan, a da ne budem nametljiv?U odnosima sa odraslom decom, roditelj postaje gledalac, umesto aktivni učesnik u životu svog deteta.
Kada dete odraste, prestaje biti potrebno roditeljsku kontrolu, a preostaje izgraditi odnos temeljen na poštovanju i poverenju. Najteži trenutak roditeljstva je upravo tada – kada roditelj mora da prepozna trenutak kada više nije potrebno vaspitavati, već graditi odnos sa odraslom osobom.
Ponekad se roditelji pitaju zašto razgovori postaju kraći, zašto se osećaju kao da gube svoje mesto u životu deteta. Osećanje gubitka može biti duboko i bolno. No, ključno je zapamtiti da u odraslom odnosu više ne pobeđuje onaj ko je glasniji, već onaj ko ostaje smireniji, ko zna kada treba ćutati, a kada treba progovoriti. Kroz mudrost i smirenost, roditelj može zadržati poštovanje, čak i kad distanca raste.
- Prvo pravilo jeste naučiti da ćutimo, ali mudro. U današnjem svetu prepunom buke, deca žive u stalnoj žurbi i pritiscima. Roditeljska mudrost leži u tome da budemo prisutni, ali ne preplavljujemo rečima i savetima. Sklonost da ćutimo kad je to potrebno čini nas osloncem za decu, mesto gde mogu udahnuti. Međutim, važno je da ćutanje ne postane oblik samoponižavanja. Ako ćutimo iz straha, gubimo sebe. Uvek se zapitajte: “Hoće li nas ove reči zbližiti ili udaljiti?” Ako će vas zbližiti – govorite. Ako će vas udaljiti – sačekajte.
Drugo pravilo je ne reagovati odmah. Najviše boli kada nas dete povredi rečima. Tada srce želi da uzvrati. Međutim, pauza je snaga. U toj pauzi, roditelj bira da li će biti roditelj ili povređeno dete. Strpljenje i vreme čine više od besa i silovite reakcije.
Treće pravilo je zadržati svoje pravo na sopstveni život. Vaša teritorija nije samo kuća ili novac, već pravo da budete odrasla osoba sa sopstvenim odlukama. Ako dete izrazi zabrinutost, možete mirno reći: “Razumem tvoju brigu, ali to je moja odluka.” Bez svađe, bez objašnjavanja – samo granica. Poštovanje uvek počinje samopoštovanjem.
Četvrto pravilo je da ne pokušavate da budete “zgodni” roditelji. Udovoljavati znači izgubiti sebe, a kada izgubite sebe, gubite i poštovanje. Biti svoj znači biti mirno čvrst, a ne pristajati na kompromis koji ugrožava vašu unutrašnju stabilnost.
Peto pravilo je snaga uzdržanosti. Moć nije u glasu, već u tonu. Roditelj koji ostaje smiren čak i kad ga izazivaju postaje autoritet bez povišene reči. Uvek je bolje biti smiren i postojan u svom pristupu nego reagovati impulsivno.
Šesto pravilo je govoriti iz iskustva, a ne iz rasprave. Priče su snažnije od argumenta jer dodiruju srce. Kada govorite iz ličnog iskustva, dete vas vidi kao osobu koja je proživela i naučila, a ne kao kontrolora.
Sedmo pravilo je ne meriti svoju vrednost po njihovoj reakciji. Vaša vrednost ne zavisi od toga koliko puta vas dete zove ili zahvaljuje vam se. Vaša vrednost počinje tamo gde prestaje čekanje na njihov odgovor. Živite svoj život, radujte se, dišite i budite živi. To je najveći dar koji možete pružiti.
Osmo pravilo je prvo pokazivanje poštovanja. Poštovanje se ne traži – ono se daje. Ako vi pokazujete poštovanje prema svom detetu, ono će se vratiti. To je prirodni zakon odnosa.
Deveto pravilo je ulagati, a ne zahtevati. Roditelj je izvor. Izvor ne viče, on teče. Ulažite u odnos, u detetov život, bez potrebe za naporima da nešto zahtevate zauzvrat.
Deseto pravilo je biti primer zrelosti. Ne učite rečima, učite načinom života. Neka vas dete vidi kao osobu koja živi, a ne kao nekoga ko čeka da se nešto desi.
Umetnost zrelosti nije u tome da se borite sa životom, već da ga živite. Godine nisu teret, već resurs koji nas vodi ka novim poglavljima. Iako starimo, možemo učiniti ovo poglavlje najlepšim ako ga ispunimo mirom, dostojanstvom i radošću. Na kraju, važno je čuvati sebe – srce neka vam bude toplo, duša mirna, a dani ispunjeni smislom
