Medicina je dokazala da određena grupa neurona podstiče našu želju za natrijumom.

Zato se teško odolijeva čipsu i drugim slanim gricklicama.

Ti neuroni se nalaze u predjelu koji ia jako važnu ulogu za kardiovaskularni sistem.

Ta vrsta ćelija vrši registraciju nedostatka soli odnosno natrijuma i na taj način

pokreće apetit i želju za slanom hranom.

Ali kako se zna desiti disfunkcija tada dolazi do rekacije našeg organizma

i tada se obično pomisli da organizam treba mnogo više batrijuma nego što jeste.

Kada se desi disfunkcija docvodi do prvelikog ili premalog unosa soli što kasnije

može i izaziva stres kardiovaskularnog sistema.

Kod unosa većih koliina soli kroz hranu koju unosimo udvostručuje se rizik

od nastanka problema sa srcem.

Kada se dnevno unosi manje od pet grama soli na taj se način pomaže snižavanju

krvnog pritiska.

bez soli se ne može jer so pomaže regulaciji vode ćelijskih funkcija ali i

krvnog pritiska svakog pojedinca.

So se vrlo brzo gubi lučenjem ali i drugim procesima metabolizma a hormoni se

ćtada otpuštaju kao dgovor na manjak soli.

U potpunosti nije poznata činjenica kako so djeluje na nap mozak.