Naime, u nastavku današnjeg članka pišemo u Franu Lasiću koji je nakon toliko godina odlučio da svoju životnu priču podijeli sa svima. Započeo je ovako: Sticajem okolnosti rođen sam 1954. godine u Rijeci, u kojoj sam živeo do svoje sedme godine. Za nju me vežu najranija sećanja, od vrtića, do prvog nastupa i učenja plivanja sa suvim tikvama na leđima, jer tada nije bilo ovih “mišića” kao danas. Stave ti tikve i tako plivaš, to je bio sjajan patent. E, kad sam bio u drugom razredu, preselili smo se – tata, mama, sestra i ja – natrag u Dubrovnik, odakle su svi moji.
Osećam se kao Dubrovčanin. Dalji koreni moje porodice su, između ostalog, i iz Češke i Italije. Kod mene se napravio dobar miks juga i severa. Tatina majka, moja baka, po svojoj familiji vuče korene iz južne Italije. S mamine strane, njen otac, a moj deda, njegovi vuku korene iz Češke. Moja baka nosi prezime Kesterčanek. Ona je kao mlada devojka Zdenka Kesterčanek, rođena Semelić, svojom hrabrošću, marljivošću i obrazovanjem prevazišla društvene barijere svog vremena, te se kao samohrana majka uputila u Švajcarsku, gde je kao jedna od prvih žena doktorirala hemiju i farmaciju na univerzitetu u Lozani.
Zajedno sa svojom prijateljicom Olgom kupila je apoteku u Dubrovniku, te patentirala razne lekove, koje je plasirala po celoj Kraljevini Jugoslaviji, a dala je i značajan doprinos brojnim donacijama lekova i sanitetskog materijala za vreme NOB. Za ove mlađe, NOB je Narodnooslobodilačka borba, Drugi svetski rat.
Zatim je Fran za kraj rekao: Bio sam u školi kampanjac. Nikad mi se nije dalo da sedim dvadeset sati za stolom. Išlo mi je dobro crtanje. Obožavao sam geografiju. Prolazio sam s trojkom ili četvorkom, a jednu godinu sam čak i ponavljao. Pao sam na popravnom iz filozofije, i to na vrlo bizaran način. Bio sam tad treći razred gimnazije i padnem na popravni. Celo leto sam učio filozofiju, ali kako nisam znao kako to izgleda na popravnom, otišao sam kod profesorke kući da je pitam kako sve to izgleda. Došao kod nje na vrata. Kupio sam buket cveća. Otvorio mi je njen sin, pa je pozvao nju da dođe.
