Ona se zove Marta Ina Ingam i svoju torbicu je izgubila daleke i jedna ukosnica.

1954 godine a tada je bila srednjoškolka u Indijani.

Ona je torbicu izgubila u školi a poslije šezdeset pet godina

tu izgubljenu torbicu je dobila nazad.

Torbicu je dobila zajedno sa pozivom na matursko veče.

Dio srednje škole Džefersonovih srušila je jedna građevinska firma

kja radi na preuređenju škole jedna od readnika je našao torbicu

koja je bila davno izgubljena.

U torbici su se nalazile i njene uspomene vezane za dane u srednjoj

školi koje je Marta već odavno zabiravila.

Marti je osamdeset godina a u torbici se nalazili i papirtići od

bombona, novinski članci, jedna fotografija i novčanik.

Pored toga tu je bio i raspored održavanja košarkaških utakmica,

ruž crvene boje red vožnje autobus i jedna ukosnica.

Najintersantnije je u svemu tome činjenica da je u torbici bilo iu

jednompismo u kome momak Martu poziva da mu bude pratnja na maturi.

U pismu je stajalo:

” Draga Martzi. čio sam date pozvao Pol da sa njim ideš na maturu – vrlo

rado bi da sa mnom ideš, ako te nije pozvao.

P.S. Ako si pristala na njegov poziv, zaboravi molim te da sam te pitao.

Ako još nisi pristala a pitao te, molim te i moj poziv razmotri.

S ljubavju Torčer,

Unutar se nalazilo još jedno pismo od momka koji se zove Karter.

Pol je fin mladić ali prebzo bježi, nećeš ga nikad ulovit.

Ha, ha, ha! Pisalo je u pismu.

Uposlenica škole je objavuila sve na strabici škole i zamolila sve koji

poznajuMartu da jpj jave za torbicu.

Našli su je na Floridi i uputili su joj torbicu.